Зашто је Бодирога ћутао у Фиби

Председник Кошаркашког клуба Црвена звезда Небојша Човић каже да се није препознао у изјави Дејана Бодироге пре три дана у „Политици”, али је у данашњем интервју ипак један део посветио њему. Почињемо од тренутне ситуације у европској кошарци, од „рата” између Фибе и Евролиге...

– Мислим да је ситуација јако сложена и да смо европску кошарку довели на ивицу понора. Стално ми се у глави врте речи Боре Станковића да проблеме у европској и светској кошарци треба решавати мудрим дипломатским потезима. Одговорност за такво понашање је на Фибиној страни јер она је кровна организација кошарке у Европи и свету, која нема право да се понаша бахато.

Шта је ту бахато?

Да стално претите санкцијама, а да при томе нисте дали никакав нови концепт. Фиба од почетка има заправо плагијат, преписани концепт Евролиге с малим изменама. С тим што постоји велика разлика а то је да Фиба нема правог финансијског партнера за свој концепт. И пошто не може да убеди клубове, а ни националне савезе у Европи да им је концепт исправан, онда примењује силу, позивајући се на генерални статут Фибе. Ту нема правне утемељености, мада ће, како то обично бива, адвокати и правници бити подељени око тога.

Људи који воде КС Србије сматрају да је интерес српске кошарке да се приклони Фиби?

Не бих да тумачим наступе савеза јер су у незавидној ситуацији, у сендвичу између бахатих појединаца у Фиби и клубова. Очигледно је да кадровска структура која сада води Фибу није дорасла овој ситуацији. Ту не мислим на господина Баумана, већ на неке његове саветнике с наших простора. Сигуран сам, да нам много недостају  Борa Станковић и Раша Шапер, јер тада смо били неко и нешто у Фиби, а сада смо ништа, или горе, фактор мешетарења. Најбољи полигон за Фибине вежбе представља Европа, на макронивоу, а на микронивоу, то је простор бивше Југославије. Већ помињани појединци који су више оријентисани на своје личне позиције и чување фотеља у Фиби где су, колико чујем, лепе плате.

На које наше људе у Фиби мислите?

Сигурно нисам мислио на Предрага Богосављева!

Остаје онда Зоран Радовић а он је, у неку руку, ваш кадар: кад сте ви били председник КСЈ, он је био генерални секретар?

Ви сте поменули Зорана Радовића, а не ја. Никада се нећу стидети тога што сам Радовића поставио на место генералног секретара КСЈ. Док је радио са мном одрадио је велики посао. Све после тога нећу да коментаришем.

Да ли је уреду да Партизан сада стицајем околности буде жртвено јагње, налазећи се у позицији у којој је могла да буде и Црвена звезда?

Није у реду. Зато сам и врло јасно изнео став Црвене звезде који је искрен, а то је да подржавамо Партизан у намери да игра Еврокуп. Није поштено и коректно да се таква условљавања КСС од Фибе стављају на леђа као терет било ком клубу. Али то је још један пример показних вежби усмерених на наш регион. Притом неки  мисле да и даље живе од старе славе, а ни најмање се не сналазе у новим улогама.

На кога конкретно мислите?

На неке који су пре подне у кафићима, на „волонтерском“ радном месту се појаве око поднева, а онда може да се догоди и да се увече састану с пријатељима и челницима Дарушафаке. Тада ти неки рекоше да је боље да Дарушафака игра Евролигу него Звезда, и то проверено знам, јер то је изгледа интерес српске кошарке? Знам ја много тога али о томе ћемо други пут. Ако је неко био играчки интелигентан, не значи да ће такав бити и у пословима менаџмента. То је обично потпуно супротно, као што сам приметио и у једном од ваших последњих интервјуа. Многи од њих су истина је, паклено радили и зарадили као играчи, махом играјући и зарађујући милионе у Евролиги и сликајући се с пехарима Евролиге и са Ђордијем и без њега. Немам ништа против, али сада не причамо о играчима, зато су добили славу, паре, одређени статус у друштву. Све то не значи да сада, када се налазе у неким другим областима, захваљујући неким прошлим резултатима, могу да продају маглу и филозофирају по кафићима не радећи ништа.

У једном од последњих интервјуа причао сам с Дејаном Бодирогом?

То препуштам вама и јавности да препознате о коме се све ради. Али у том вашем интервјуу нисам пронашао себе, јер се ја не бавим ни брашном, ни кифлама а ни струјомерима. У кошарци сам од 1969. године, кад се многи од појединаца нису ни родили. Физичко сам радио, кошарку сам играо, војску сам служио, на време завршио све школе, успео као човек који је у кошарци, бавећи се политиком, да направим Кућу кошарке и да као председник КСЈ све то исфинансирам као и да санирам дуг КСЈ који сам 1996. наследио и који је износио око три милиона марака. Затим да обезбедим комплетно финансирање за наступе репрезентације 1995, 1996. 1997. и да заједно с Рашом Радовановићем и професором Александром Николићем направим озбиљан клуб какав је ФМП, из кога је изашло преко 100 репрезентативаца у свим селекцијама. Поврх свега, 2000. године сам заштитио председника КСЈ Жељка Церовића и Предрага Богосављева од упада идиота из такозваног кризног штаба ДОС-а и да затим, као потпредседник Владе, 2001. и 2002, обезбедим финансије и гаранције за репрезентативне активности у Истанбулу и Индијанаполису.

Тврдите смело да личност као Бодирога ради супротно интересима српске кошарке?

Био је велики играч, и зато свака част, његов рад у кошарци као функционера не желим да оцењујем, моји критеријуми у ових тридесетак година су непромењени, значи високи су. Кључно је – нисмо добили одговоре,  зашто је на седници Борда Фибе ћутао када се говорило о санкцијама нашој земљи, касније чак и гласао за то, а онда и зашто није дигао глас када се такозвано Косово примало у породицу Фибе?

То је била једногласна одлука Борда Фиба-Европе у којем је и Бодирога, а претња се односила на 14 националних савеза а не само на Србију?

Па одлука није морала да буде једногласна, и то је вид борбе. Можда би имали бољу стратегију да је неко од легенди био ту макар као саветник: Славнић, Варајић, Радовановић, Грбовић би сигурно дали неки користан савет, и уверен сам да би, да су у Фиби они наши представници, гласали против или би најмање били уздржани. Четири године сте у Савезу, на важној функцији,  ни једну од набројаних легенди нисте вратили у Савез, а нико Вас није спречавао? Бити спортски фунцкионер није манекенисање, и глумљење господина, са сталним нападима на политичаре, а да се при томе у свакој прилици удвараш истима, док ти је то у интересу, већ тежак и одговоран рад од преко 12 сати дневно.

Селектор Ђорђевић тврди да не би дошао на то место да није било Бодироге и да је он имао велику улогу у успеху репрезентације у Мадриду 2014?

Избор Ђорђевића на место селектора је одличан потез. И мислим да је око тога нешто радио и председник Савеза. Сваки мој даљи коментар на ову тему, ишао би у домен односа председника и једног од бивших потпредседника у шта не би желео да се упуштам, очекујући да ће и Драган Ђилас имати шта да каже, без устручавања и без бриге када прича на ту тему, јер је и сам рекао да се више неће бавити политиком. Што значи да такви коментари неће утицати на нјегов рејтинг!

Да ли је Звездино опредељење за Евролигу добро или лоше за српску кошарку?

Добро је за српску кошарку, јер шта се друго нуди. Ето ти људи који су својевремено радили у КСС могли су да направе реорганизацију КСС, прављењем јаке лиге од 12 до 14 клубова, где би један од тих клубова, можда у Зрењанину, могао да буде финансиран и с њихове стране и верујем да би неки нови Радончић био везан за Србију а не за Црну Гору. Очигледно да такви нису спремни да уложе у српску кошарку, јер ту за разлику од већ набројаних бизниса, нема профита, али су спремни да непрекидно држе лекције и пљују по свима?

Хоћете да кажете да ви немате никакв профит од кошарке?

Имам профит да сваки полуписмени бот  може да ме пљује, али имам и духовно задовољство. Узмимо на пример то често помињано СП 2014. Ту има много великих играча, који су прошли мој систем. И отишли су у велике европске клубове за велики новац, од чега је клуб живео. Данас је кошарка нешто што највише волим после моје породице!

Мислите да ће ваши противцници да поверују у вашу толику љубав према кошарци?

Неће, али одавно сам схватио да се успех у Србији не прашта, у било којој области. Мислим да сам многим нашим бившим асовима помогао материјално и финансијски, и то ме чини врло задовољним, свакога могу да погледам у лице.

Каква је веза између Црвене звезде и ФМП-а?

То су два клуба која имају споразум о сарадњи у спортско пословном делу.

Кад дође до утакмица, некима је тешко да поверују да то није „братски” дуел?

Утакмице ФМП-а и Звезде су за разлиу од неких других поптуно регуларне. Та сарадња дала је до сада велике резултате. И даће.

Колико је ФМП заиста створио играча, а колики је утицај тренера у мањим клубовима који су с њима радили?

Из погона ФМП-а су изашли Теодосић, Радуљица, Ерцег, Мачван, Петровић, Милојевић, Ашкрабић, Савановић, Миле Илић, Јоровић, Мариновић, Рашић, Васић, Шекуларац, Бошковић, Мусли,  Александров, Миљеновић, и многи други. Неки су дошли са 12-13 година, а неки са 18. Већина од 12 до 14 године. Никада нећу да умањим рад њихових тренера у пионирском, кадетском, јуниорском добу, међутим права афирмација и репрезентативни ниво је постигнут кроз ФМП, а сада кроз Црвену звезду. ФМП је једини клуб који је спасао неки клуб у унутрашњости. Мислим на Борац из Чачка, коме смо за шест година пребацили средстава у износу 2,8 милиона евра. Поносим се што смо успели да га сачувамо од гашења, мада ће нам враголани из кафића опет рећи да смо ми ту нешто зарадили.

Мислите да неки неће посумњати да сте само пасионирани љубитељ кошарке и да немате зараду од ње?

Никада нисам живео од кошарке, нити данас живим. Јер сам све своје послове у политици радио часно и одговорно. Живим искључиво од свог рада у фарбрици, и никада нисам примао плату од државе, чак и те зараде сам прослеђивао у хуманитарне сврхе, и све што сам стекао, стекао сам својим великим радом.  Мислим да сам јако богат човек само зато што имам нормалну породицу са двоје нормалне деце и четири преслатка унука.