Кошарка мора да буде изнад свих сукоба

Извршни комитет Светске кошаркашке федерације (Фиба) јуче је одлучивао о томе ко може да учествује на Олимпијским играма у Рију (5-21. август), имајући у виду шта се збивало у претходне две недеље. Нашој репрезентацији је дозвољено да игра на олимпијским квалификацијама, чији је домаћин (4-9. јул) али и на завршном турниру на који би, како сви очекујемо, требало да се пласира. Самим тим нема препрека да се појави и на Европском шампионату 2017. 
О никад хаотичнијој ситуацији у европској кошарци разговарали смо са нашим прослављеним репрезентативцем Дејаном Бодирогом, чланом Извршног борда Фиба-Европе у којем су још нека позната имена, попут Дина Менегина, Арвидаса Сабониса, Александра Волкова, Јиржија Зидека, Георгија Глушкова...
- Кошарка мора да буде изнад свих сукоба. Фиба и Евролига морају да нађу заједнички језик и концепт, где се штите интереси и репрезентација и националних лига и клубова. Концепт који ће задовољити све, не само поједине клубове него целокупну кошарку. Обе стране морају да се издигну изнад тренутне ситуације зарад интереса кошарке. Спортски мотиви и усклађивање заједничких календара морају да буду у темељу свих такмичења и свих спортских организација, јер у противном сутра бисмо могли да имамо ситуацију да неке приватне компаније организују приватне олимпијске игре или нека друга приватна такмичења. Познато је да је пре две године у Истанбулу 200 земаља чланица Фибе једногласно гласало за нови Статут и нови календар Фибе. Није Фиба овом региону укинула места у еврокуповима већ Евролига. 

Зашто мислите да је Лига шампиона боље решење од Евролиге за наше клубове и уопште европску кошарку?
Пре шест година овај регион је давао три представника у Евролиги. Пре три смањено је на два, а сада једно место у пакету са три у Еврокупу. И то место је добијено зато што су француски клубови и та федерација одбили позив, тако је једно место понуђено АБА лиги. На цео регион који по свему има квалитет за три. Да је Француска пристала, Евролига би АБА дала само квалификације. Нови формат Евролиге са 16 клубова и полузатвореном лигом није праведан. Национална првенства губе смисао и питање је зашто се уопште играју. На пример, ако првак Шпаније буде Валенсија и победи и Реал и Барселону неће имати право да се такмичи следеће године. Или Хапоел који је последње две године првак у Израелу и не може да игра зато што Макаби има уговор. Зашто? Спортски мотив не постоји. Игра за богате! То је као да кажеш Ђоковићу: најбољи си на свету али не можеш да се такмичиш зато јер си из Србије, или да добијеш десетку на факултету и да ти професор каже – одличан си, али овај што је добио петицу има уговор и он иде даље. Лако је покупити крем и рећи за остало ме није брига. Лига шампиона је прави модел. Зашто не играју Милан, Интер, Челзи и Манчестер јунајтед? Зато што нису били међу најбољима у својим националним првенствима. Тако се штите интереси и репрезентација, националних лига и клубова. Лига шампиона је модел који треба следити спортски, маркетиншки, финансијски, иако сам свестан да они немају НБА. Европска кошарка мора да се издигне изнад тога, да превазиђе личне интересе и сујете и да подједнако штити интересе свих, а не само богатих. 

Шта мислите о утицају АБА лиге на српску кошарку?
Кад је реч о АБА лиги, опредељење наших клубова за њу је катастрофално. Чега си првак? Шта је АБА? Ништа, непостојећа држава и територија. Првак Србије, то има тежину. Да ли су Шентјор, Широки бријег, Ново Место, значајнији за Србију од Зрењанина, Чачка, Ужица? За мене нису. Кад тамо играмо, ко нам је онда крив кад не будемо први и наш клуб не буде играо у Евролиги. Да ли литвански клубови греше што су изашли из ВТБ лиге и играју домаћу лигу? Не греше. И онда је Жалггирис добио лиценцу на десет година а не, рецимо, Партизан који је то заслужио. Ту лиценцу би имала и Србија, да је Србија Србија. И тако су неки за „српску кошарку” а дају мандат АБА лиги.

Шта очекујете овог лета од репрезентације?
Репрезентација има квалитет да се бори за медаљу на Олимпијским играма у Рију. Важно је да имамо континуитет следеће три-четири године. 

Шта мислите о резултатима Црвене звезде?
Одлична сезона. Честитке Радоњићу и момцима. Мислим да су домаћи играчи Јовић, Гудурић, Дангубић, основа тог успеха и будућност српске кошарке. Јесте да су Милер, Кинси и Цирбес значајни, али су млађи одиграли сјајно, тај спој младости и искуства је допринео много, мислим на искуство Симоновића и Штимца. 

У Србији су се протеклих дана чуле замерке да би наши људи у Фиби могли више да раде у интересу српске кошарке?
Никад се нисам бавио политиком. Мој живот је кошарка. Моја репрезентативна каријера је донела седам медаља. Од кад сам се посветио раду у Савезу и Фиби, и то волонтерски, постали смо други на свету 2014, освојили 15 медаља у млађим селекцијама и добили организацију предолимпијског турнира. Толико о томе колико је ко учинио за српску кошарку. Што се тиче тих земерки оне су бесмислене. Забринуо бих се да ме је такав човек похвалио. Човек који је залутао у кошарку, рачунајући да ће окружен кошаркашима имати чистију биографију. Човек који је уништавао и уништава српску кошарку. Бесмислено је да о кошарци полемишем са човеком који нема заштићеног сведока да је радио физичко. Знате, из српске кошарке су отеране и прогнане легенде као што су Ратко Радовановић, Зоран Славнић, Жарко Варајић, Зоран Савић, Дражен Далипагић, Горан Грбовић... Да би овакви људи мешетарили. Уосталом, неки паметни људи су давно дали дијагнозу за њега. Човек који је перфидан, покварен, лажљив, болесно амбициозан и бескрупулозан.

На кога конкретно мислите?
Препознаће се сам.