Бодирога је икона српске кошарке

Некадашњи кошаркашки репрезентативац (126 пута), члан Стручног савета и Председништва Кошаркашког савеза Југославије (КСЈ) Жарко Варајић је један од ретких бивших асова који желе отворено да причају о стању у европској и српској кошарци.

Рекордер финала Купа шампиона (Евролиге) из Гренобла 1979. године (45 поена на мечу Босна – Емерсон 96:93) каже за „Политику” да је „садашњи рат између Светске кошаркашке федерације и Евролиге нешто што је „најжешће узбуркало спортску јавност у последњих двадесетак година”.

– Ово је тренутак када се одређује судбина кошарке: да ли ће ићи узлазном линијом и спортски и економски или се суновратити. Рат између Фибе и Евролиге сведочи да Фиба није она Фиба, способна да победи професионалце – каже олимпијски вицепрвак из Монтреала 1976. године Жарко Варајић, најуспешнији директор мушких селекција КСС (у једној сезони све златне медаље). – Увек сам истицао да сам пре за Фибу у односу на приватнике, али ова Фиба иде погрешним путем. Репресијама и казнама се не постиже ништа добро и да ствар буде гора, све је усмерено на националне савезе који су колатерална штета. Клубови су удружени у лигаше и они сами одређују своју судбину. Фиба је прво покушала да се договори с клубовима, па кад није прошла, онда је почела да притиска савезе и употребљава најригорознију казну која се може ставити у контекст блефа!

Зашто мислите да је реч о блефу?

Зна се да је блеф изнуђени потез, да се њиме покажеш снажним и јаким, а када те разоткрију, онда си тотални губитник. Сигуран сам да је то био блеф, јер у Фиби ипак седе умни људи који не би допустили да им се деси Европско првенство без најбољих европских селекција. А да би блеф деловао што уверљивије за 14 националних савеза, сви чланови борда су свесно једногласно гласали, знајући да од санкција неће бити ништа. Зато и не треба стављати ту било какву примедбу Дејану Бодироги, члану Борда Фиба-Европе, који је одувек часно заступао интересе српске кошарке.

Често сте истицали да ће неслога срушити српску кошарку. Шта кажете на данашњу ситуацију?

У овом европском рату много теже ми пада унутрашњи рат који се распламсава у Србији. Ничим изазван. Или, боље рећи, изазван некомуникацијом међу нашим људима у спорту. Давно сам негде написао да ће српску кошарку појести неслога. Већ дуго се не договарамо око капиталних ствари и немамо јединствен став. Играо сам у претходном веку, у њему почео и своју другу каријеру у спорту, 1984. године, радећи на разним функцијама, сарађујући с бардовима наше кошарке као што су Радомир Шапер и Небојша Поповић. Они су ме у Председништву КСЈ-а научили једној ствари: када сте компактни, онда сте велики и јаки и можете све да урадите! Зато смо били велесила.

Многи кошаркашки „радници” не желе да коментаришу последње изјаве Дејана Бодироге и Небојше Човића у „Политици”, а ви?

После Шапера и Поповића сарађивао сам с Небојшом Човићем, једним од лидера пројектовања данашње кошарке у Србији, и поносан сам на неке пројекте које смо уздигли на европски и светски ниво. Знам како нас је окупљао 2000. године, када смо реформисали Савез, а 2001. и 2002. били европски и светски прваци после неуспеха. Тада сам био уверен да ће преузети штафету од поменутих претходника, међутим, не знам шта се десило. То заједништво негде се изгубило и уместо да сарађујемо ми се међусобно гложимо. Изјава коју је Човић дао пре неки дан – без жеље да се сврставам на било чију страну – потпуно ме је фрапирала. Да за икону кошаркашког спорта Србије Дејана Бодирогу каже да је тапкао лопту! За човека који нам је донео неописиве радости и пробудио у нама понос, за европског и светског шампиона и најбољег играча Европе у једном тренутку. Притом га прозивајући за брашно, кифле и млинове, на чему би сви ми Бодироги требало да честитамо, јер је поштено зарађени новац у иностранству инвестирао у својој земљи.

Шта предлажете?

Пратећи све ово у медијима, мој утисак је да председник КСС Драган Ђилас, први човек Црвене звезде Небојша Човић и Дејан Бодирога нису никада сели да заједно траже решење. Исто тако знам да је Човић најзаслужнији што кошарка данас има своју кућу, а кућа је пројектована за договоре. Отац ме је учио да кућа има прозоре и врата да одређене ствари које нису за јавност не излазе на улицу. Зато би под хитно требало да седну и да се договоре, да би кошарка у Србији имала перспективу.

Регионална АБА лига је опет неизоставна тема у кошаркашким круговима?

Један сам од ретких који никада нису подржавали регионалну АБА лигу, а и сада мислим да су такве лиге добродошле само као надградња домаћих лига. Морамо да вратимо значај и достојанство националним првенствима, да успеси у њима имају тежину, а по њиховом завршетку могла би да се игра регионална лига, као још једна станица у развоју младих играча.