Непознати, добар дан

Да ли сте некада размишљали о томе зашто се поздрави, поздрављање, здравице и наздрављање баш тако зову? Суштина свих ових радњи јесте изражавање жеље да се има добро здравље и да се буде добро. Изражавањем жеље да другоме буде добро (здравље, дан, јутро), лако, а не тешко (ноћ), срећно (пут) – поручујемо му да имамо пријатељски однос према њему.

Позитивни односи постоје унутар племена, заједници чији припадници једне друге доживљавају као „своје”. Сусрет са непознатом особом, припадником туђег племена, подразумева оцењивање да ли је други настројен пријатељски или непријатељски.

Када сретнемо особу коју не познајемо, не можемо да знамо да ли има добре или прикривене лоше намере. Ако отворено изразимо сумњу у њене намере, ми смо ти који показују непријатељство. Зато је у многим културама уобичајено да се евентуална сумња прикрије љубазношћу.

Када некога волимо, то је љубав, а када се према некоме понашамо као да га волимо, то је љубазност. На тај начин показујемо непознатој особи да је пријатељски уважавамо.

У већини земаља постоји обичај поздрављања непознате особе приликом сусрета у ходнику или лифту. Уколико неко то пропусти да учини, то се сматра знаком непристојности и неваспитања. Степен цивилизованости неке заједнице се оцењује и на основу односа према непознатима. Пример је традиционално српско гостопримство.

Да смо током деведесетих година доживели колективну трауму у којој смо негативно променили представу о свету и непознатим људима, показује то што смо тада у свакодневним ситуацијама престали да желимо добар дан непознатима.

Када су се нашли изван своје зоне сигурности или када се у њој појавио „уљез”, људи су почели да себе доживљавају као плен, као жртву у сусрету са могућим грабљивцем. Зато су у овим приликама почели да се праве као да се сусрет није ни догодио. Избегавајући да погледају непознату особу, они поручују: ти си ми сумњив, не желим да ме видиш, да ме приметиш, да започнеш разговор са мном.

То је стратегија мимикрије, стапања са позадином, коју примењују оне животиње које су предодређене да буду плен, а које не могу да се супротставе грабљивцу.

Све док настављамо да избегавамо да погледамо непознату особу и да је поздравимо, ми одржавамо стање трауматизованости и веома негативну представу о људима из „спољашњег” света. С обзиром на то шта нам последњих деценија медији поручују о људима који нас окружују, готово невероватно звучи податак да је Београд европска престоница са веома ниским степеном криминала.

Упркос томе, у тим другим престоницама људи се редовно поздрављају. Зато вратимо стање у нормалу – почнимо да свакодневно поздрављамо људе које не познајемо.