Мастер и диплома: шта се изједначава

Законодавни одбор Скупштине Србије усвојио је тумачење Закона о универзитету по коме се диплома и мастер изједначују, али није прецизирао шта се то изједначава: права при запошљавању или сама звања.

Изједначавање права при запошљавању значи да су кандидат са старом дипломом и кандидат са дипломом мастерa изједначени тако да се ни једном не може дати предност само на основу врсте сведочанства које поседује, а то је ствар за закон о радним односима, не о универзитету.

Ако се пак диплома и мастер изједначавају као сведочанства, онда је ту пре свега реч о праву на наставак студија. Додипломске студије трају код нас од четири до шест година и стара диплома, прерачуната у нове бодове, може да носи од 240 до 360 бодова. Звање мастер стиче се са пет година студија, односно 300 бодова, укључујући у то и 60 бодова које даје самосталан научни рад. Не може се ни законском одредбом ни тумачењем закона одредити да је ишта мање или ишта више од 300 једнако 300. Једнак мастеру по трајању може бити само петогодишњи студиј који садржи и одбрањен научни рад. Оваквим механичким решењем неко може уписати докторске студије са четири, пет или шест година студија. Пошто то већ није благовремено решено прелазним одредбама закона, однос између различитих трајања и садржаја појединих студија по старом и новом систему требало би решити јасном допуном закона са прецизним одредбама којима се узимају у обзир баш те разлике.

Код нас је за писање мастер рада одвојен један семестар, а рад је нормиран на 60 страна (30 бодова) дакле и по времену и по обиму упола мање од уобичајеног у Европи (два семестра, 60 бодова, око 120 страна). Слично се догодило са докторским студијама, које су предвиђене да трају три године (180 бодова) али тако да настава са унапред фиксираним течајевима траје две године, а докторат пише само једну годину (60 бодова) за разлику од већег дела Европе, где је уобичајено да настава на докторским студијама траје два семестра, а писање доктората четири семестра са, у хуманистичким наукама, уобичајеним обимом од 200-240 страна (уз мање-више свугде остављену могућност да се докторат пише и по старом систему). Тиме се докторске студије, уместо креативног научног рада, своде углавном на препричавање ствари већ урађених на претходним ступњевима студија. Осим тога, докторат од максимум 120 страна одговара по обиму нашем садашњем магистарском раду и мастер раду у већем делу Европе. Мастер од 60 страна и докторат од 120 страна вероватно неће бити признавани нигде ван Србије, то јест докторат ће се признавати као еквивалентан мастер раду.

Због политичког отезања са јасним одлукама и опортунизма универзитета који је ћутао и меркао каква ће бити влада, пропуштено је већ годину дана у образовању научника, јер углавном није било уписа ни на мастер ни на докторске студије, а сада ће све почети на наопак начин и, због нејасне одлуке одбора, вероватно по начелу ко у клин ко у плочу. Али, како се политичке одлуке не заснивају на знању него на моћи и интересима, неко се паметније решење, изгледа, није ни могло очекивати.