Титула Лестера, ипак, тријумф капитала

Онај ко је летос уложио једну фунту на то да ће Лестер ове године да буде првак Енглеске у фудбалу добиће сада 5.000! Сазнаћемо да ли неко и у данашње време верује у бајке, a и колико је оних који се надају да за мали улог могу да добију велике паре.

Ко је склон симболици може дан Лестеровог највећег успеха (никада до сада није био првак, а основан је још 1884, четири године пре него што је почело првенство Енглеске), 2. мај, да схвати као тријумф малих, сиромашних у односу на велике, богате...

Можда је неком од оних Европљана, незадовољних својим положајем на овогодишњи Празник рада, то показатељ да ствари могу да се преокрену. Али – и Лестерова титула је тријумф капитала.

Као што не би било Челзијевог златног доба да га није узео под своје руски богаташ Абрамович, тако ни Лестер не би био ово што сада јесте да га није купио тајландски милијардер Вичаи Сриваданапраба, чије је богатство „Форбс” проценио на 3,2 милијарде долара!

Његово презиме је релативно доскора било Раксријаксорн, а онда га је краљ Тајланда частио новим. Оно у преводу значи Осветљен дуговременим успехом.

Газда новог енглеског првака, иначе власник фришопова „Кинг пауер” (сада се тако зове и клупски стадион), најпре је 2010. уговорио да клуб на дресу као рекламу носи назив његове фирме, а убрзо га је и купио од Милана Мандарића.

Сматрало се да је то његов поклон сину Ајавату да „дете има чиме да се игра”. Међутим, касније се дошло до закључка да је то урадио да би у Азији преотео примат Манчестер јунајтеду и зарадио на томе.  

Основао је Азијски фудбалски фонд, који је и купио Лестер и тај клуб је још као друголигаш ишао на турнеје по Азији. Обележја Лестера се продају на аеродромима и Сриваданапрабиним бесцаринским продавницама. А сад као шампион вероватно ће да буде тражен као алва. И све оно што има везе с њим.

Тајланђанин на челу енглеског клуба није преко ноћи нашао рецепт за подвиг. Најпре је пробао с провереним кадром – за тренера је довео Ериксона, Швеђанина који је био и енглески селектор. Онда је четири године екипу водио Пирсон,  увео је у најјачу енглеску лигу и како-тако одржао у њој. Онда је диригентска палица поверена Ранијерију.

Италијан који је поред клубова у својој земљи, међу њима и Јувентус и Интер, радио и у Енглеској (Челзи) и Шпанији (Валенсија и мадридски Атлетико) и никада до сада није био првак, спровео је у Лестеру тактику по којој је његова земља позната у свету фудбала.

Његов тим пре свега чува свој гол, при чему тера противника да игра преко крила. Тиме не само што се отклања непосредна опасност, него се, кад се освоји лопта, отвара могућност за противнапад по средини, дакле најкраћим путем.

Да би се то успешно и спровело потребни су фудбалери физички јаки, брзи и с јаком вољом! Управо та последња одлика је и била пресудна у борби за првака. Много је клубова имало, не само у Енглеској, одлична раздобља у сезони, али су они пре или касније падали под теретом бремена на које њихов клуб није навикао.

Лестер је са својим играчима то издржао.

Руку на срце, и срећа му је била наклоњена. Прошлогодишњи првак Челзи је већ на почетку сезоне, упркос томе што га је као и у претходном шампионату, водио велемајстор за саморекламирање Морињо, отпао из трке за првака. Манчестер јунајтед још није нашао достојну замену за Фергусона, а Манчестер сити јесте последњих година у врху (првак 2012. и 2014), али је питање да ли се навикао на улогу великог клуба (пре тога је шампион Енглеске био само 1937. и 1968). Ливерпул од 1990. није освојио енглеско првенство, а Арсеналу, једном од ретких клубова који су били прваци од како је 1993. промењен назив лиге, то није успело још од 2004.

Због тога је главни такмац Лестеру био Тотенхем, много познатије име од њега, али клуб који је само два пута био првак Енглеске и то одавно (1951. и 1961)! Тако да је то било надметање клубова ненавикнутих да побеђују у борби за титулу.

То не умањује психолошку и менталну снагу Лестерових играча. Није лако да се сачува усредсређеност свих 90 минута, тим пре што ни они, а ни њихов клуб немају име од кога се противнику тресу ноге.

Поред тога, због тактике њиховог тренера, они препуштају противнику теренску иницијативу, а кад се игра на својој половини свака грешка може да буде кобна. По томе се потпуно разликују, на пример, од Барселоне, која држи противника у обручу и вреба прилику да казни његову непажњу.

Лестер је овог пролећа био у резултатској кризи, али је на време изишао из ње. То је, такође, изузетна особина да се не падне кад се посрне.

У његовој екипи нема фудбалера, који су раније били звезде. Али, ове сезоне им се посрећило. Запажено је да су погађали гол из врло мало покушаја.

Какви су домети Лестера после тријумфа у енглеском првенству? Разуме се, најпре зависи од тога које ће играче да задржи и које да доведе. Али, ако им је екскурзија у Лас Вегасу, граду коцке и пратећих порока, што им је као награду обећао власник клуба, највећа задовољштина за освајање првенства Енглеске, онда ће тешко да понове сличан успех на спортском пољу.

Клуб најбољег енглеског голмана

Лестер је до сада био познат као клуб за који је бранио (1959-1967) најбољи енглески голман свих времена, а можда и на свету, Гордон Бенкс, који је као његов члан постао светски првак 1966. На голу (1966-1974) га је наследио Питер Шилтон, још један репрезентативац Енглеске, а ту је каријеру почео (1978-1985) и голгетер Гери Линекер.

Звезда избацила Лестер у Бечу

Нови првак Енглеске је у међународним такмичењима учествовао до сада само три пута. Као финалиста националног купа је играо у Купу победника купова 1961/62, а у Купу Уефе 1997/98. и 2000/01, оба пута као освајач Купа лигаша. У другом случају му се у првом колу испречила Црвена звезда, која је у Лестеру играла 1:1, а у реваншу га је победила с 3:1 у Бечу, где је из политичких разлога играла као домаћин.