Прошлост и садашњост

Дешава се да неке глумце дуго не видимо у ТВ емисијама и серијама, а онда опет, случај удеси тако да смо, примера ради, протеклих недеља Милицу Михајловић гледали четири пута недељно у серији „Синђелићи” (ТВ Прва), недељом у „Комшијама” (РТС) у филму „Пакет аранжман” (ТВ Прва) и током ускршњих празника и у дводелном филму „Чизмаши” (РТС)...

Слично је и са Војом Брајовићем који игра у „Синђелићима”, а гледали смо га истовремено и у репризи „Војне академије”...

То није ни посебно добро ни лоше, ни за публику ни за глумце. Сем ако нисте Жарко Радић.

Овај искусни и популарни глумац сe гледалишту представља свакога дана као Свето Тепавац у хрватској серији „Куд пукло да пукло” (ТВ Прва), а суботом игра Небојшу Поповића у серији свог старог и доброг познаника, редитеља Дарка Бајића „Прваци света”.

Но, оно што није добро за гледаоце као ни за Радића јесте велика сличност у глуми, начину говора (ијекавици) гестикулацији и појави фиктивног лика из личног села, Свете, и легендарног Небојше Поповића кошаркаша, тренера, репрезентативца и дугогодишњег функционера у кошаркашком спорту, једног од оснивача кошаркашке секције Црвене звезде са чланском картом број 1 (и ћерки је дао име Звездана) и предводника генерације која је освојила десет узастопних шампионских титула Југославије.

Поповић је на Светском првенству у Буенос Ајресу 1950. забележен у историји по томе што је дао први кош на првом Светском првенству и једини који је који је у Аргентини био и играч и тренер. Био је главни и одговорни уредник Југословенске радио-телевизије и више од четири деценије дописник из Београда за реномирани италијански спортски дневник „Газета дело спорт”.

Зато је необично да новинар почетник Невена у серији старом вуку Поповићу пред снимање интервјуа у његовој кући каже „само се опустите”. Сви они који нису гледали филм „Бићемо прваци света” су на великом губитку, јер су пропустили да у континуитету уживају у одличној глуми Страхиње Блажића који игра младог Небојшу Поповића.

Очигледно је да се екипа нашла у некој врсти финансијског шкрипца, те да су сцене за серију снимане искључиво у ентеријеру, са малим бројем глумаца и необично, без статиста.

Зато Невена (игра је Невена Ристић) и сниматељ Веља (Раша Буквић) који раде на београдској телевизији, седе у редовно празној монтажи а ни на ходницима никада никога не сусрећу а кад Веља има хонорарни посао, даје Невени да сама снима интервју…

Тешко је схватити и како је настао лик нервозног и деконцентрисаног уредника (Драган Мићановић) ком је у 2001. години највећа брига „да онај Поповић не прича нешто о Дедијеру”…

На ТВ Пинк је у уторак приказана емисија Огњена Амиџића „Ами Џи шоу” у којој су гошће певачица Зорица Марковић и млада дама са уметничким именом Анђела Вештица тежином својих груди улубиле конзерве од пива, као што је то на видео-клипу урадила прсата Американка.

Пријатно изненађени и одушевљени Амиџић је узвикивао: „Ово ће осванути на свим светским порталима!” а онда је бацио поглед на сат, видео да је прошла поноћ и обавестио гледаоце „Ево већ је 4. мај! Данас је Дан победе!”. А на тај дан су пре 36 година сви ТВ екрани били затамњени на тридесет секунди, а спикер Миодраг Здравковић је сузних очију изговорио: „Умро је друг Тито”.