Прва лига тајкуна

По чему је, кад је новац у питању, Русија боља од Немачке, а Турска од Јапана?

По броју милијардера.

То показује најауторитативнија листа светских милијардера коју 22 године саставља амерички пословни магазин „Форбс”. На најновијој, објављеној прекјуче, Русија има 87 људи чије је богатство веће од милијарду долара. Немачка, која је шест година по броју тајкуна била одмах иза неприкосновеног шампиона, Америке, има их само 29.

Турска је у о односу на прошлогодишњу листу додала 13 нових милијардера и тиме, са укупно 35, претекла Јапан, званично и даље другу економију света, чији се број супербогаташа свео на 24.

Уз главну вест – да је, после 13 узастопних година на трону најбогатијег човека света, Бил Гејтс, са богатством од 58 милијарди пао на треће место – Форбсова листа доноси још нека изненађења која су занимљиво огледало новог планетарног поретка.

Најпре, број милијардера први пут је четвороцифрен: 11. фебруара, који је узет као референти дан када су израчунавана њихова богатства, у свету је било укупно 1.125 милијардера. Лане у исто време било их је тек 946.

Укупно богатство овогодишње листе је 4,4 билиона (хиљада милијарди) долара. Да би се појмила ова бројка, рецимо да је то готово у долар износ бруто националног производа Јапана. Значи нешто више од хиљаду људи поседује онoлико колико је вредно све што се произведе и услужи у нацији од 127 милиона становника. Равно је, такође, и БНП-у Кине и Индије, које заједно имају скоро две и по милијарде становника!

Наравно, у самом врху ништа се није променило: америчког софтверског гуруа сменио је амерички финансијер (Ворен Бафет – 62 милијарде). Американци чине 42 одсто светских милијардера и 37 одсто укупног богатства ове „листе надреалиста”.

Али занимљиво је да у Москви данас живи више милијардера него у Њујорку. Колико само пре две године, сваки други међу првих 20 био је Американац, а данас их је у тој првој лиги само четворо.

Међу првих двадесет „богатуна”, чак седам је из Русије (предводи их алуминијумски тајкун Олег Дерипаска, који је са 28 милијарди на деветом месту). Просечна старост руских милијардера је, иначе, 46 година, што значи да у моменту колапса Совјетског Савеза, без чега они не би могли да постану „олигарси”, у просеку нису имали више од 30 година.

Пада у очи, такође, да је међу првом десеторицом чак седам Индијаца (4,5,6. и 8. место). Сасвим у складу са новим приликама које за богаћење пружа тамошња економија (премда је предводник ове подгрупе, краљ челика Лакшми Митал, само пореклом Индијац, док су његови послови глобални).

Најновија Форбсова презентација тајкунске елите (на којој нема ниједног из наших крајева), повод је, наравно, за уобичајене јадиковке над светским неједнакостима, али и за друге врсте размишљања. Како, на пример, поштено зарадити прву милијарду долара (што не подразумева да су сви са овог списка то урадили „транспарентно”). Али да се то може, нека послужи пример најмлађе придошлице у ову елиту: 23-годишњег Марка Цукербергера, оснивача интернет-сајта за дружење Фејсбук, који је званично тежак 1,5 милијарди.

Да би се неко (енормно) обогатио, свакако је потребна јака воља, а онда визија, знање, одважност – и да се све коцкице сложе. Али вероватно је најважније „видети иза ћошка”, смислити начин да се неки проблем реши боље од постојећег начина и да тржиште то прихвати.

Џон Кенет Галбрајт је тврдио и да су главни покретачи капитализма „похлепа и страх”: жеља да се има што више и бојазан да све може да се изгуби, што су све принуде да се пословне одлуке доносе са великим очекивањима и још већим ризицима.

На крају, има ли богатство смисао кад пређе одређену меру? Јасно је да новац доноси моћ, али да ли богаташи чвршће спавају, више се радују или срећније живе? Знамо, уосталом, да су неки од њих чувене тврдице, које су уверене да се не постаје богат великим приходима, него малим трошковима. Уосталом, Ворен Бафет (77) као да се придржава онога што је својевремено пожелео Пабло Пикасо: да живи „као сиромах са доста пара”.

Бафет је још у кући у Омахи коју је купио кад је имао 28 година и платио 31.000 долара (данас вреди 700.000). Поклоне за пријатеље купује на распродајама, а омиљено пиће му је кока-кола.

Мислим да је најадекватније да ову причу завршим једним цитатом Оскара Вајлда: „Кад сам био млад, мислио сам да је новац најважнија ствар у животу. Сада, када сам стар, знам да је тако”.

Али мој омиљени цитат у вези с богатством је једног анонимуса који вели да „новац не може да купи срећу – али може да је рентира”.