Сребро златног момка

Од нашег извештача

Лондон – Пре две године у Берлину је уграбио злато у последњим метрима. У Лондону га је на индентичан начин изгубио. Велимир Стјепановић освојио је сребрну медаљу у финалу трке на 200 слободно на Европском првенству у „Акватик центру“ у престоници Велике Британије. 

Штоперицу је зауставио на 1:46,26. Славио је завеслај испред његаХоланђанин Фершурен са 1:46,02, док је на трећем месту завршио Британац Џејмс Гај.

Почетак и већи део трке су показивали да ће српски ас успети да одбрани трон. Водио је после првих 50 (24,06), 100 (50,77) и 150 (1:18,37). Међутим, како је трка одмицала искусни 28 - годишњи Фершурен је био све ближи.

Стјепановић је успешно одбијао нападе, све до последњих 15 метара. Холанђанин је још појачао и успео први да додирне зид.

Тешко ходајући најбољи српски пливач је ушао у микс зону.

- Јел могу да седнем, ноге не осећам – била је прва реченица.

Спустио се на под, покушавајући да дође даха. После 15 секунди почео је сам да прича.

- Медаља је успех, али искрено сам разочаран. Желео сам пре свега боље време, а то би ми донело и златно одличје. После полуфинала, које сам пливао 1:46,03 осећао сам се одлично, чини ми се да сам могао много, много брже. Очекивао сам са целим даном одмора, да ћу оборити макар рекорд из Берлина и тих 1:45,78. Нажалост нисам успео – истакао је 22 – годишњи момак из Дубаија.

На питање шта није било како је желео, поново је удахнуо.

- Видели сте и сами. Последњих 15 метара. Све је било веома добро. Колико сам кренуо на 100 метара – упитао је

- 50,77.

- То је веома добро. План је био да држим у трећих 50, можда мало да убрзам и да онда одвалим у последњих 50. И до тих кобних 15 метара све је било одлично. Међутим, онда је уследио пад. Ноге су ми јако стегле. Потпуно су ме издале. Покушавао сам, али једноставно није ишло.

Епитет најбољег у Европи препустио је Холанђанину Фершурену.

- Шта да радим. Свако одличје је велика ствар, али ме боли јер знам да могу боље. Међутим, сада нема повратка, можда је боље што се то овде десило, него у Рију када буде много важније.

Велимир је у финалу био 17 стотинки спорији него у полуфиналу.

- То ми и највише смета. Можда што сам пред трку обукао ново одело. Можда ово, можда оно. Није ни вредно да се прича о томе. Штоперица је све показала. У суштини био сам други на крају. То нисам хтео, али настављамо даље.

После разочаравајуће 2015. године, Стјепановић се поново на великом такмичењу вратио на постоље.

- Понављам успех јесте, мада ја то сада тако не доживљавам – кисело се насмејао.

Било је време да се Стјепановић спреми за церемонију доделе медаље. Пришла му је девојка из организационог одбора. Веља је устао, пружио руку и кренуо да прими одличје. За њега разочаравајуће сребро, за Србију сребро велико као кућа. Јер бољег од златног Велимира нема.

Испред Чавића

У Акватик центру Стјепановић је освојио прво сребро на Европским првенствима у великом базену. Из Немачке пре две године има два злата на 200 и 400 слободно. Његов учинак на континенталним првенствима је сада бољи него Милорада Чавића, најбољег српског пливача свих времена. Популарни Чавке има злато на 50 делфин из 2008. године и одличје истог сјаја у Дебрецину 2012. године. То су уједно једине медаље за Србију на Европским првенствима.

За финале на 100 метара

Велимира већ данас очекују квалификације на 100 слободно.

- Покушаћу да се одморим, колико је то могуће. Желим да прођем у финале. То је неки циљ. Да ли ћу успети после оволико напора, видећемо – рекао је Стјепановић.