Гле, ко то говори!

Показна вежба како направити емисију која ће код гледалаца да изазове истовремено дивљење, смех и тугу било је најновије издање „Живот прича” Тање Војтеховски.

Гости су били припадници Горске службе спасавања, волонтери свих годишта и професија посвећени племенитој мисији, који су са лакоћом и једноставношћу, са којом о себи говоре само најквалитетнији људи, испричали, вероватно, само део својих искустава...

РТС ће од следећег петка сваког радног дана око поноћи уместо „Морнаричких истражитеља” емитовати серију „Место злочина Лас Вегас”. Поново злочини, крв, сецирање лешева...

Може ли ико да се сети када је последњи пут јавни сервис приказао квалитетну страну хумористичку или такозвану породичну серију, којом би своје гледаоце, жељне да забораве стресове и бриге, послао са осмехом на спавање...

Ако се већ сви боре за гледаност, зашто то не раде добрим и разноврсним програмом. Можда би се тако смањила популарност ријалитија.

Кад су већ поменути, човек заиста мора да се запита да ли неко из Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) гледа „Фарму” или „Парове”, ако не у рекламном времену, оно бар из мониторинга, који им свакодневно стиже на ноге?

Желим да верујем да не гледају, мада за то примају плату. Иначе би видели учесника „Фарме” који се одазива на име Лепи Мића, по вокацији певач, човека који не обавља ни један задатак који је предвиђен тим ТВ форматом, него васцели дан вређа оне који му нису симпатични бујицом најгнуснијих псовки и тешких увреда.

И ништа од оног шта он говори није тонски прекривено „бипом”. Као да неко жели да све што изрекне он и њему слични „селебритији” чује што више људи...

И све се то дешава на телевизијама са националном фреквенцијом коју су они само закупили. Није њихово власништво. Него је власништво свих нас.

Многобројна такмичења певача свих узраста су преплавила екране и дају шансу талентованим људима да покажу шта знају и умеју. У жиријима их оцењују позната имена из света музике, који су такође добили прилику да их гледаоци боље упознају.

Има међу њима више или мање праведних, оних који хвале певаче, али и оних са мањком такта и пристојности, који умеју да жестоко извређају и траже „длаку у јајету”, има духовитих и оних који се труде да то буду. У сваком случају, гледаоци су добили прилику да љубимце  воле још више или да се разочарају у њих.

Чланови тих жирија су препознали прилику и труде се да међусобним ситним несугласицама, комплиментима и истинским или исценираним свађама обезбеде публицитет и простор у таблоидима.

Али, продуценти емисије „Никад није касно” учинили су добар потез – део жирија се мења, па су у њему седели: Иван Милинковић и Зоран Дашић Даша (Легенде), Верица Шерифовић, Жељко Бебек, Зафир Хаџиманов, Лео Мартин... И вероватно обрадовали и гледаоце и такмичаре.