Жигић: Нисам љут на Кумана

Српски фудбалски репрезентативац Никола Жигић никако да добије праву шансу у шпанској Валенсији. Иако је летос међу популарне „слепе мишеве“ стигао као велико појачање из Расинга из Сантандера, високи Србин није се наиграо у клубу са „Местаље“. Играо је „на кашичицу“. Због повреде је пропустио почетак сезоне, па је дебитовао тек у седмом колу у поразу код куће против Еспањола 2:1 (у 62. минуту заменио га Моријентес). Доласком Холанђанина Роналда Кумана за шефа стручног штаба, 31. октобра уместо Енрикеа Санчеза Флореса, наш интернационалац нашао се у „запећку“. Поједини медији су чак помињали одлазак из Валенсије после само једне полусезоне, што је Жигић то одлучно демантовао. Са четири поготка у Купу краља „натерао“ је све у клубу да ипак морају озбиљније да рачунају на њега. Али, ситуација никако да се промени у његову корист.

– Мој статус се не доводи у питање. Имам веома коректан однос са Куманом. Професионално испуњавам обавезе, а на тренеру је да одлучи ко ће да игра. Он има своју концепцију и систем игре и нас 25 на располагању да одреди ко је најбољи да је спроведе. Од мене не тражи ништа посебно у односу на остале играче. Нисам љут. Чекам и трудим се да максимално искористим сваки минут проведен на терену, – вели Жигић.

Валенсија је у кризи. Учешће у Лиги шампиона је завршила неславно, као последња у „Б” групи са само једном победом и три пораза у дуелима са Челзијем, Шалкеом и Розенборгом. Славила је само у Гелзенкирхену у првом колу 1:0, а оба пута је поражена од норвешког представника са по 2:0. У првенству је после 26 кола тек девета, што је најслабији пласман у последњој деценији. Једино је запажена у Купу краља, где у полуфиналу 19. марта код куће игра с Барселоном (први меч на „Камп ноу“ 1:1).

– Покушавамо да из кризе изађемо, али то веома тешко иде. Уверен сам да ћемо „стати на ноге“ и пребродити садашњу ситуацију. Циљ нам је да освојимо четврто место. Биће тешко, заостајемо девет бодова, али је у Шпанији све могуће и све достижно. Лига је таква да свако може свакога да победи. Нисмо искористили пар шанси и зато смо ту где јесмо. Све структуре клуба и навијачи су уз нас играче и пружају нам подршку да што пре изађемо из кризе. Тешко је и њима, као и нама, – прича наш репрезентативац.

С обзиром да је Реал елиминисан из Лиге шампиона, какав очекујете расплет у „Примери“, да ли Мадриђани могу да одбране титулу, или ће трофеј у Барселону?

– То је тешко да се предвиди. Ради се о два сасвим различита тима. Реал је имао девет бодова предности, па се она истопила на два, а тренутно износи пет. Има још 12 кола до краја такмичења. Барселона игра на три фронта, док је Реалу остао само шампионат, па би по тој логици требало њему да буде лакше. Дакле, њему бих дао благу предност, али видећемо.

Да ли контактирате остале наше фудбалере који играју у Шпанији?

– Чујем се са Драгутиновићем, био са Смиљанићем прошлог викенда када смо у Барселони поражени од Еспањола са 2:0, а повремено се видим и са „комшијом“ Кујовићем голманом Левантеа.

Дружите ли се са осталим нашим спортистима, рецимо бившим кошаркашима Партизана Милојевићем и Авдаловићем, који играју у Памеси?

– Кад год нам то обавезе дозволе излазимо заједно. До сада нисмо имали прилику да заиграмо баскет или фудбал. Међу нама нема ривалства због тога што смо у играли у различитим „вечитим ривалима“. На жалост нисмо гледали „вечити дерби“. Драго ми је да је Звезда победила, а пре свега због Дејана Миловановића. Још једанпут је потврдио да је стасао у великог играча, разуверио је „неверне Томе“ и желим му да се титулом опрости од црвено-белог дреса и на лето пронађе добар инострани клуб. Он то заслужује.

Да ли Вас неко од саиграча, руководства, или навијача пита шта се догађа у српском фудбалу?

– Не, али ни ја нисам толико упућен. Пратим догађаје на интернету.

Живите у истом граду као и селектор српског националног тима Мирослав Ђукић, који је деценију и по играо у Шпанији, а од 1997. до 2003. носио дрес управо Валенсије. Колико често сте заједно и да ли Вам је он дао неке савете?

– Последњи пут смо се видели после ремија с Рекреативом. Причали смо и селектор ми је дао драгоцене савете.

Репрезентацију 26. марта очекује пријатељски меч са Украјином, да ли очекујете позив?

– На Ђукићу је да одлучи кога ће да позове. Што се мене тиче спреман сам да се одазовем и играм за национални тим, – закључио је Никола Жигић, најбољи српски фудбалер за 2007. годину у избору нашег Савеза.

--------------------------------------------------

Играо сваки пети меч

Никола Жигић је ове сезоне од 39 утакмица, колико је одиграла Валенсија, био актер само 19 сусрета. У првенству је играо 13 пута, а у Лиги шампиона и шпанском Купу краља по три. Само два пута провео је на терену свих 90 минута (у националном купу против Бетиса 2:1 и у шампионату с Рекреативом 1:1). Дакле, на зеленом тепиху провео је 731 минут, односно свега 20,8 посто, или тек нешто више од петине. Постигао је пет голова, од којих четири у Купу краља и један у првенству. Зарадио је два жута картона и један црвени, све у шампионату.