Одмор на два точка

То више није група чудака, туристичких номада, који на претовареним бициклима обилазе земље Медитерана или пролазе путевима од севера ка југу Европе. Више од две деценије у Европи, Америци, Канади, стари и млади, парови или читаве породице одлазе на излете, али и на дуголинијска путовања од неколико недеља, обилазећи историјска и туристичка одредишта.
По подацима ЕЦФ (Европске бициклистичке организације), више од 100 милиона краћих или дужих путовања оствари се свакога дана у Европи. Скоро 300 милиона бициклиста (више од аутомобила) пређе око 100 милијарди километара годишње, а просечно сваки грађанин Европе у педесетак вожњи годишње пређе од 125 до 200 километара бициклом. У земљама ЕУ на 1.000 становника долази више од 500 бицикала, а сваке године се прода 15 милиона нових двоточкаша. У једној од анкета 45,4 одсто Немаца изјавило је да на одмор одлази носећи бицикл или возећи га. Најзанимљивији податак за све туристичке привреде света јесте да деветнаест милиона Европљана летовање проводи на бициклу, тј. путујући бициклистичким рутама широм Европе.

Дакле, нико више не може да занемари ове бројеве које туристички стручњаци од Исланда до Грчке, Италије или Шпаније помно анализирају и покушавају да убаце у саобраћајне, инфраструктурне или трговинске планове.

Бициклизам је у читавом свету, а посебно у Европи, прави хит. Не само такмичарски и професионални већ рекреативни и дуголинијски, који подразумева бициклистичке туре широм континента, каже Милан Борић, секретар Удружења љубитеља бициклизма - Југоциклин кампања. Нико више не планира одмор као бесконачно излежавање и ленствовање на плажи уз мало пливања и понеки скок у воду а све уз антологијске количине роштиља, сладоледа и воћа. Провести одмор уз бицикл, породицу или пријатеље, возећи безбедним бициклистичким стазама уз истомишљенике, осетити боје, укусе и мирисе предела, упознајући људе, непоновљиво је искуство.

Нису то аскете или надљуди које пратимо у професионалним бициклистичким тркама "Тур де Франс", или "Ђиро Д′Италија" или "Вуелта" у Шпанији. И људи просечног здравља (који се баве бициклизмом) могу себи да приуште овакав вид одмора, уз мало организације и искуства на краћим и дужим излетима са љубитељима здравог живота и педалирања, прецизно планирајући дужине појединих етапа и прилагођавајући их кондицији и могућностима самих учесника.

На Западу постоје и агенције за бициклистички туризам које, у зависности од имовинског стања клијента, организују превоз до неког одредишта одакле почиње вожња, обезбеђују сервисну и медицинску пратњу и резервишу преноћишта, и то у хотелима од три или више звездица. То је луксузна варијанта овог вида туризма, јако популарна код богатих слојева, али права масовност се огледа у класичном цикло туризму који подразумева преноћиште у скромнијим пансионима, камповима и приватним смештајима дуж бициклистичких рута.

Кроз читаву Европу постоји 12 основних цикло праваца по ЕЦФ-у, и сијасет мањих, регионалних обележених стаза, обично по насипима река, које су најатрактивније, али и најблаже за вожњу. Код нас су то стазе дуж долина Тисе, Дунава, Мораве, које представљају међународне вело правце број 6 и 12 и спајају северну и средњу Европу са Медитераном и Црним морем.

Искуства су показала да изградња коридора изузетно утиче на развој регионалне туристичке привреде, инфраструктуре у малим и микроцелинама, уз сеоски, наутички и камперски туризам, као и читаву мрежу малих пансион цикло сервиса, ресторана и кафеа. Један цикло туриста кроз нашу земљу не пролети брзим аутомобилом за десетак сати већ пролази кроз Србију од пет до десет дана и за то време једе, пије, спава, одлази у музеје, посећује концерте и излази увече. Таква стаза, део подунавског цикло коридора, у првој години по изградњи од Братиславе до Будимпеште довела је у главни град Мађарске триста хиљада туриста на бициклима. Не треба ни говорити шта би десетак процената од овог броја значило за Београд.

Немачка владина агенција за техничку сарадњу ГТЦ је пионирски кренула у посао обележавања праваца кроз Србију као део велике трансевропске бициклистичке маршруте "Еуро-Вело 6" која спаја Атлантик са Црним морем. Постављањем 320 путоказних ознака наша земља је добила прву обележену цикло руту, урађену по европским стандардима и, заправо, "прешла Рубикон" у одлуци освајању развоја, како кажу стручњаци - туризма будућности.