„Победник” мора да живи

У олимпијском тиму који ће нас ове године представљати на скупу најбољихспортиста света у Пекингу од 8. до 24. августа, на жалост, још нема ни једног боксера.

Предстојећи дани и недеље у којима ће се српски боксери наћи пред великим испитима, на „Београдском победнику” и Квалификационом олимпијском турниру у Атини, показаће којим путем иде један од наших најтрофејнијих спортова.

Беспарица у боксу је велики проблем, клубови се довијају на разне начине, принуђени да своје амбиције ограниче дефинитино невеликим могућностима. Проблем недостатка новца није само наша „привилегија”, јер тај проблем потреса и целокупни европски аматерски бокс. Ипак, извесна нада у повољан исход остаје, јер зашто би смо је одузмали нашим боксерима када је пред њима још један велики испит – турнир у Атини крајем идућег месеца.

Ново руководство БСС, на чијем је челу некадашњи министар спорта Велизар Ђерић, има обавезу да одстрани све већи број „бабица” и пришипетљи из своје околине, које штете угледу бокса.

О новом моделурада и организације, нови Управни одбор се, чинећи то помало сразмежљиво, полако изјашњава, корак по корак. Недавно су формиране стручне комисије, дато је зелено светло за организацију новог екипног такмичења, а председник Ђерић са добром, препознатљивом енергијом чини све што је у његовој моћи.

– Боксерски посленици су последњих неколико месеци сведоци турбуленције у овом спорту. Појединци су покушали да изазову хаос у боксу, али у томе нису успели. Таква ситуација не доноси добро боксу, и не само боксу, већ и целокупном српском спорту. Због тога је ново руководство, од августа када је преузело ингеренције, прошло кроз трновит пут, – напомиње Ђерић.

Велизар Ђерић је на месту председника дошао уместо Слободана Качара, једног од наших највећих боксера свих времена. Многи су покушали да их посвађају.

– Када сам дошао на чело српског бокса обећао сам да ћу радити као манијак. Рука је та која треба да обезбеди резултате. Познато је да нисам ишао ни у Чикаго на Светско првенство, ни на један турнир, јер сматрам да је моја превахсодна обавеза да обезбедим средства. Немам против никога ништа. Боксерски савез ће увек бити отворен за свакога и ко год има нове предлоге добро је дошао. О Слободану Качару мислим све најлепше, – каже Велизар Ђерић.

Многи љубитељи бокса се с правом брину за судбину „Београдског победника”. Хоћемо ли за две недеље угостити боксерску елиту Европе?

– Тај турнир има и име и традицију и због тога не смемо да дозволити да „Победник” буде угашен. Искрено верујем да ће градски челници пронаћи пут и средства. Недавно ми је градски секретар за спорт обећао да ће град помоћи у границама својих могућности. Не треба заборавити да је град Београд до сада много пута помагао боксерском спорту. Што се техничке организације тиче потпуно смо спремни да већ данас организујемо турнир. Не губим наду да ћемо обезбедити средства од државних институција. За организацију „Београдског победника” потребно је између два и по и три милиона динара, – нагласио је Ђерић.

После турнира у Пескари, српски боксери ће имати још само једну шансу да се домогну Олимпијских игара у Пекингу. Да ли постоји шанса да на највећим спортским играма имамо представнике?

– Уз спортску срећу и „памет у главу” тврдим да можемо до Пекинга. Ако не будемо у томе успели окренућемо се новим обавезама. Искрено говорећи, прве плодове очекујем на Европском првенств у Лондону крајем године, а ако Бог да на Олимпијским играма у Лондону за четири године српски бокс ће имати најмање двојицу боксера.

Многи сматрају да без лигашког такмичења нема бољих дана за српски бокс. Да ли и Ви заговарате такву идеју?

– Без лиге и добрих турнира нема ни бољитка. Сматрам да смо на правом путу да оживимо бокс. Наш народ воли борбу, надметање и због тога ће нови екипни шампиноат почети највероватније почетком новембра, – рекао је Ђерић.

Нема сумње да ће ова година бити значајна за неопходне реформе у боксу. Колико ће искуство председника Ђерића бити од користи српском боксу видећемо веома брзо. Оно што се ради на организационом плану изискује реализацију на рингу. Млади селектор Зоран Монајловић има пуну подршку руководства БСС, а на њему и Стручном штабу је да српски бокс стане на ноге и да почне да бележи прве значајне резултате.

– Имамо младог селектора жељног рада и доказивања. Сам је бирао своје сараднике, имао је пуну слободу у избору, и ја сам сигуран да ће успети да се снађе на новој функцији, – сматра председник БСС.