Откривена црна листа српских привредника

На црној листи лоших власника, директора и менаџера, које је јуче јавно објавила Агенција за привредне регистре (АПР), нашло се педесетак имена. Реч је углавном о локалним бизнисменима, који су непознати широј јавности, а који су својим пословањем уништили предузећа, преварили партнере или запослене.

Тиме је почела примена прописа рогобатног имена (Закона о централној евиденцији привремених ограничења права лица регистрованих у АПР-у) који први пут на једном месту објављује имена привредника којима је држава забранила или ограничила обављање делатности.

Најзвучније име на списку лоших предузећа је „Ист медија група”, сувласник „Политике новина и магазина”, иза које стоји бизнисмен Мирослав Богићевић. Немачки „Вац” је преко „ОСТ холдинга” још 29. јуна 2012. године закључио уговор о купопродаји свог удела у ПНМ са „Ист медија групом” из Москве. Тиме је ова руска фирма, иза које стоји српски капитал, стекла власништво над 50 одсто удела у ПНМ-у, који издаје дневни лист „Политика” и „Спортски журнал”.

Зашто се „Ист медија група” нашала на овом списку није објављено на сајту АПР-а, али су надлежни из ове агенције најавили да ће наредних дана јавности бити доступна документа на основу којих су  фирме, одоносно њихови власници и директори доспели на црну листу.

„Ист медија група” основана је јануара 2012. са оснивачким капиталом од 10.000 рубаља. Званично, као оснивач и стопостотни власник регистрован је Александар Трбовић, а као генерални директор Урош Стефановић. Мирослав Богићевић и сам се неколико пута декларисао као власник „Политике”. Међутим, трећу рату купопродајног уговора још није уплатио.

АПР је током јучерашњег дана неколико пута ажурирао црну листу, па је списак лоших власника и директора са првобитних 30 порастао на 50. Звонко Обрадовић, директор АПР-а, јуче је на конференцији за новинаре рекао да има неколико стотина ограничења која ће постепено бити објављивана.

Наредних дана биће објављени и електронски подаци о решењима, пресудама, као и друга документа на основу којих су државни органи донели мере којима су забранили располагање новчаним средствима и уделима у привредним друштвима.

На црној листи лоших директора је Изабела Фејеш (32), власница компаније „Тренд инвест”. Њено име се и раније појављивало у медијима у негативном контексту. Она и њен брат Томас, из туристичке агенције „Томас компани“, ухапшени су прошлог лета због сумње да су узимали новац за аранжмане које нису реализовали.

Полиција је, како је тада саопштено, ухапсила Изабелу због сумње да је оштетила грађане за 1,5 милиона динара. Осумњичена се терети да је у периоду од 19. новембра 2014. до 29. маја прошле године преузимала новац у готовини, путем рачуна или чекова грађана, а оштећене држала у заблуди да ће испунити свој део уговора.

Међутим, када су туристи отпутовали у Грчку, тамо их је дочекала вест да аранжман није уплаћен.

Такође, на списку се налази и име Јовице Станојковића, власника предузећа „Технотренд” из Ниша. Како су објавиле „Јужне вести”, Станојковић је ухапшен 2011. године заједно са још неколико власника приватних предузећа и неколико пореских инспектора. Они се, пише овај портал, терете за злоупотребу положаја, фалсификовање службених исправа и прање новца. Према полицијском саопштењу осумњичени су од јуна 2007. до јула 2010. године у Нишу и другим градовима „својим утицајем на пословне структуре у банкама добијали кредите, користећи при томе фиктивно сачињену документацију” у чему су им порески инспектори помагали. Сумња се да су на овај начин прибавили противправну корист од преко 260 милиона динара.

Према речима министра привреде Жељка Сертића овај регистар ће бити добар алат, помоћу којег ће моћи да се прати свако ко је прекршио закон. Кључна порука је, према његовим речима, да свако ко, примера ради, не измири пореске обавезе, неће моћи да буде активан учесник економског живота, а казнени критеријуми ће бити дефинисани кроз судске пресуде.

 „Ово је важан закон који нам омогућава да имамо евиденцију свих који учествују у економском животу, а нарушили су правила понашања. Омогућили смо да амбијент буде добар и да привредници могу да раде и да буду успешни, али за нас је важно и да избалансирамо права и обавезе”, рекао је Сертић додајући да таква правила постоје свуда у свету.

Директор АПР-а Звонко Обрадовић објаснио је да ће у регистар бити уписани они који су учинили, примера ради, кривично дело пореске утаје, привредне преступе, дуговања и све за шта суд осуди једно лице, али и истакао да забране нису аутоматске.

Обрадовић је додао да у регистру неће бити доступни лични подаци из казнених евиденција, док су јавно доступни подаци о правним лицима, и то због заштите података о личности.

Реализацију регистра помогла је и Краљевина Норвешка са 79,2 милиона динара за софтвер, док је АПР учествовао у пројекту за хардвер са 10,5 милиона динара.