Вредност јавних набавки у Србији три милијарде евра

Вредност јавних набавки у 2015. била је око три милијарде евра, што говори о значају реформи у тој области, рекао је јуче Жељко Ожеговић, државни секретар у Министарству за државну управу и локалну самоуправу.

Он је, како преноси Танјуг, на конференцији „Промена парадигме у јавним набавкама: Вредност за новац и повећање економичности” рекао да очекује да ће преговарачко Поглавље 5 са ЕУ, које се односи на јавне набавке, бити отворено када и поглавља 23 и 24.

И Штефан Худолин, члан делегације ЕУ у Србији, задужен за јавне набавке, изразио је наду да ће, у приступним преговорима Србије, брзо доћи до отварања Поглавља 5 о јавним набавкама.

„Јавне набавке су посебно поглавље у преговорима за приступање ЕУ. Драго ми је што је скрининг ЕУ закључио да је Србија довољно припремљена за Поглавље 5”, истакао је он. Иако све државе чланице морају да се усагласе да се отвори поглавље Худолин сматра да би Поглавље 5 могло брзо да буде отворено.

Он је истакао да Србија јача капацитете на свим нивоима, а да је Европска комисија у извештају од новембра констатовала да је Србија средње спремна у области јавних набавки, пошто још постоји велика опасност од корупције.

Худолин је нагласио да су потребни даљи напори да се обезбеди ефикасност и транспарентност у јавним набавкама.

Посебно је нагласио да је важно како држава троши новац, али и квалитет робе која се купује.

У Србији је централизација јавних набавки, дала добре резултате на локалном нивоу, нагласио је Ожеговић. „Кад је реч о сузбијању нерегуларности, најбољи ефекти су када се делује превентивно, када се неправилности открију током самог поступка”, навео је он.

Најнижа цена у јавним набавкама не значи да је то и најповољнија куповина, јер производе и услуге са најнижом набавном ценом често прате значајни трошкови, указао је амбасадор САД у Србији Кајл Скот. Годинама се, према његовим речима, сматрало да треба одабрати најјефтинију понуду, уз оцену да се тиме наводно чува новац, међутим данас, многе државе, а тако и САД, долазе до закључка да то није тако, јер корупција може бити и даље проблем чак и када су цене једини фактор који се узима у обзир.

„Оно што у почетку делује као најјефтинија понуда може се претворити у најскупљу. То се дешава јер производи коштају више због свог употребног века, јер је много више потребе за одржавањем и поправкама”, указао је амерички амбасадор.

Он је истакао да ће јавна набавка бити ефикаснија ако се учини транспарентнијом и мање подложном корупцијом.

„Корупција је основни проблем у читавом региону. Једна невладина организација, из САД, проценила је да је између 2004. и 2013. просечно 40 милиона долара годишње нестало у Србији због корупције. Осам одсто свих грађана Србије дало је мито, показује истраживање УНДП-а, која процењује да корупција поскупљује јавне набавке широм света за 25 одсто”, објаснио је он.

Амерички амбасадор сматра да би отворенија и транспарентнија регулатива олакшала борбу против корупције, али и да је важно да се оснаже институције, које се баве том борбом.

„Задовољан сам јер видим да Србија напорно ради на тим институцијама”, констатовао је он.

Тони Верхеијен, шеф канцеларије Светске банке у Србији, рекао је да је Србија направила прошле године велики корак напред по питању стратешких докумената – стратегије за јавне набавке и новог закона о јавним набавкама