Жена је миљеница природе

Природа не функционише по принципима политичке коректности. Она је изабрала жену за своју миљеницу, свидело се то некоме или не. Дала јој је прилику и привилегију, моћ – да рађа нови живот! Зато је основно послање жене – да рађа и чува живот. Мушкарци, нарочито моћни мушкарци, заборавили су да су их жене родиле. На несвесном нивоу, они никада нису опростили женама што су их баш оне родиле...

Када се жена одриче свог основног послања, које јој је даровала природа, да рађа и чува живот, кад оставља своје тек рођено дете крај контејнера или га убија, као ових дана, у својој затворској ћелији и мртво држи испод кревета, то је знак да је енергија деструкције и смрти у друштву дошла по своје. Све већи број злостављаних и убијених жена такође сведочи о том феномену.

Када су то и где мушкарци и жене делили све благодети овог света? Никад и нигде! Зато то мора остати идеал коме тежимо и који ћемо пренети у наслеђе нашим кћерима. Важно је, како каже госпођа Сузана Пауновић, директорка Канцеларије за мањинска и људска права, у тексту „Живимо у мушком свету”, да се хитно донесе закон и стратегија о равноправности међу половима. И не само то, потребно је – дефинисати приоритете у следећих пет година! Србија је данас сиромашно, инертно друштво, које је разорила „бела куга”. О „белој куги” годинама причамо само празне приче... Ја сам за оснивање министарства за жене и популациону политику... За будућност Србије, то је много важније од неких других министарстава. И то је мој предлог будућем председнику Владе Србије, господину Александру Вучићу.

Појединац, грађанин и његова слобода, центар су света, центар су космоса, али друштво почива на породици... Држава Србија мора на све начине да помогне породицу – на коју су ослоњена деца, стари, болесни – а нарочито породице са троје и више деце. И све оне важне, рањиве професије друштва, у којима углавном раде жене, а мало зарађују: социјала, дечја заштита, школство, здравство. Морамо коначно да направимо – личну карту женске сцене у Србији! Онда се неће догодити да у истој недељи госпођа Пауновић каже да жене, на истим пословима, зарађују мање од мушкараца 11 процената, а да Ивица Дачић тврди да је то 20 процената. Пауновићева каже да жене имају 30 процената власништва, а стално се помиње цифра од 17 процената. Улепшавање и шминкање никуда не воде... Потребна нам је реална, женски сензитивна статистика у друштву, као подлога за активност.

То је само део истине. Свет се променио, Србија се променила, само у две генерације жена. Када сам почетком седамдесетих година 20. века, после завршеног факултета журналистике на Београдском универзитету (ФПН), почела да радим као новинарка у једној београдској редакцији, новинарке су биле – ретке зверке у Југославији. Данас је то потпуно феминизирана професија, где се тешко ради и тешко живи. Новинарке с фриленс статусом и самохране мајке сурово су експлоатисане, оне су модерно робље... О томе новинарска удружења годинама ћуте... О културним институцијама, где углавном раде жене, није више пристојно говорити, беда је свакодневна појава. На изненађење многих, морам рећи да је и судијска професија све више феминизирана. Тако да пензионери нису једини „хероји” Вучићеве транзиције.

Породица је увек била и остала стуб српске културе, историје и српског друштва. Треба је сачувати по сваку цену, њој је помоћ друштва и државе потребна. Ако нешто не учинимо, времешна дама Србија (просек година 42) неће преживети... Ошамућена сиромашним и суровим животом транзиције, без снова о будућности, кренула је ка нестајању... Морамо је зауставити...

Издавач и писац