Санторини – последњи комад Атлантиде

Санторини је по много чему јединствено и посебно међу свим грчким острвима. То је заправо вулкан који је још активан (последња, слабија, активност забележена је средином прошлог века). Научници су утврдили да је велика ерупција која се догодила око 1500. године п. н. е. довела до уништења не само самог Санторинија (у то време острва Тера; данашње име острву су дали крсташи у 13. веку по светој Ирини – Санта Рини – која је по предању умрла на овом острву) већ и до напредне минојске цивилизације на 130 километара удаљеном Криту.

Претпоставља се да је вулканска ерупција изазвала цунами таласе висине и до 210 метара и да су они, док су стигли до Крита, били високи 70 метара. Међутим, како се да закључити на основу археолошких налаза на острву, становници су успели да се евакуишу пре катастрофе.

Они које занимају историја и археологија свакако треба да посете Акротири, археолошко налазиште које сведочи да је Санторини својевремено, у време пред велику вулканску ерупцију, био напредно и сређено острво на коме је цветао огранак минојске цивилизације. Платон је веровао да је негдашња Тера заправо митска Атлантида, супериорна по својој култури, коју су богови на крају уништили због њене декаденције и искварености становника.

Санторини је мало острво на југу групе Кикладских острва у Егејском мору. До њега се лако стиже ваздушном (острво има аеродром), било морском линијом. Из Атине за Санторини саобраћа неколико авиона дневно (лет траје око 40 минута). Постоји и ваздушна линија из Солуна. На острво се може стићи и чартер летом до Крита, па хидроглисером (мало мање од два сата вожње). Пут бродом од Пиреја траје између 10 и 15 сати, а бродска веза између острва и Пиреја је редовна. Вожња брзим бродом траје око 3,5 сата. Постоји и бродска линија из Солуна.

Долазак авионом је бржи и удобнији, али ће вас лишити једног од спектакуларнијих призора у животу – неколико стотина метара високе стрме вулканске стене које се окомито издижу из мора а на чијем врху су начичкане блиставо беле кућице, у препознатљивом кикладском архитектонском стилу. Слика за памћење. Из луке се до врха острва или такозване калдере (практично, ивице вулканског кратера који је негде под морем) може успети жичаром или, онако како су то вековима чинили његови становници – на магарцу.

У зависности од тога да ли желите да уживате у непосредној близини мора или у једном од најлепших погледа на њега, питање смештаја се своди на питање избора између западне и источне стране острва.

Калдера на западној страни начичкана је малим блештаво белим бунгаловима и кућицама с плавим вратима и прозорима у стилу традиционалне кикладске архитектуре. Већина тих комплекса има мале базене, будући да је с те стране острва немогуће спустити се до мора. Овде је смештај знатно скупљи, због специфичног и аутентичног амбијента и погледа који одузима дах.

Источна страна се постепено спушта у море и на њој се може наћи смештај по приступачнијим ценама. На источној страни су и многобројне плаже међу којима су најпознатије Црвена и Бела плажа (црвена боја песка и бела боја стена).

Градић Фира је незванична престоница острва. Плаве куполе белих православних црквица, уске уличице начичкане радњама и продавницама сувенира, те многобројни кафићи и ресторани с пријатном музиком и сеновитим балконима што гледају на пучину, чине обилазак овог места незаборавним. Треба обавезно понети фотоапарат, јер Фира је, баш као и Ија (други по величини градић на острву) изузетно сликовита и живописна. На Санторинију и потпуни аматери постају талентовани фотографи.

Санторини слови за једно од најскупљих грчких острва, тако да вам је потребан повећи џепарац, посебно ако волите да излазите – пет, шест евра за најобичнију кафу овде је сасвим природна ствар. Избегните чувени "Франко бар" – овај кафић у којем се уз класичну музику из лежаљки пије пиће и посматра пучина своје чувење дебело наплаћује!

Слатко вино "санто" и козји сир "хлора" нешто је што морате да пробате. Острво је чувено и по парадајзу који, због недостатка воде, није већи од ораха.

Престоница ноћног живота је Фира са бројним клубовима у којима лети гостују познати диск-џокеји. Већина клубова је на калдери и петком и данима викенда отворени су до јутарњих сати. Улаз се наплаћује а цена улазнице подразумева и конзумацију једног пића.

Лети су дани на Санторинију без изузетка сунчани (киша овде лети никада не пада), али ноћу понекад дува североисточни ветар мелтени који доноси освежење.

Све у свему, Санторини је незаборавно искуство и једно од најпривлачнијих одредишта у Грчкој.