Тријумф Олге Даниловић на париском дебију

Од нашег извештача

Париз – Какав париски деби! Олга Даниловић је први пут дошла на Ролан Гарос, тек други пут је на грен слему, а већ је каријеру украсила шампионским пехаром. Овакав почетак нису имале ни неке од највећих звезда у историји тениса.

Заједно са Паулом Аријас из Шпаније направила је изненађење у финалу дубла јуниорки савладавши прве носиоце Рускиње Потапову и Первушину са 3:6, 6:3, 10:8.

– Људи моји, ја не знам како се зовем, не знам где се налазим, – причала је бескрајно симпатична Олга на шампионској конференцији за медије. – У шоку сам, не знам где да станем, шта да радим. Нисам ни свесна шта смо постигле. Ни она, ни ја. Тек кроз два-три сата, када се слегну емоције, знаћу шта се десило.

Даниловићева са толико шарма прича да ако једног дана постигне све ово што најављује, а најављује изузетно много, биће права мега звезда.

Каже да се није надала овој титули када је долазила у Париз.

– Мени је сингл у првом плану, а овде сам изгубила, јер нисам искористила неке шансе. Нисам дошла да освојим пехар, мада сви зато дођу, него да видим у каквом сам рангу са осталима, на чему треба да порадим. Мислим да се добро носим.

Као што то често у спорту бива судбина је умешала прсте у овај тријумф. Дубл са Паолом Аријас се показао сјајан, иако је био непланиран.

– Нас две нисмо ни требале да играмо заједно, – објашњава Олга. – Дошла сам са другом девојчицом, али је она испала у квалификацијама, а ова је прошла. Није имала партнерку и ајде да играмо заједно.

А мотивација за наставак – никад већа.

– Одмах идем кући и одмах се спремам за Вимблдон. Сада има да гризем, мада сам и до сада гризла.

Кад се филм финала врати, тек онда је јасно какав су подвиг направиле Српкиња и Шпанкиња. Изгубиле су прва три гема, потом у другом губиле са 3:1.

– Није био лош почетак, али ударио нас је андреналин, нисмо знале где смо. Никада нисам играла пред толико људи који су навијали за мене. Сада да ме питате како смо победиле, не знам. Губиле смо са 6:3, 3:1. Много су нам помогли навијачи којих је из Србије било много.

Када је деловало је да је пехар већ кренуо за Русију, темпераментна Српкиња у комбинацији са много смиренијом Шпанкињом – као ватра и лед – успеле су да направе преокрет.

– Да, добар смо контраст. Она је флегма, али није издржала после победе. Рекла ми је, колико људи је овде... Била је одушевљена подршком наших навијача.

Помало необично, Олга и Паола играју два бекхенда а не два форхенда као што најчешће раде дублови у којима су леворуки и десноруки играч.

– Да можемо да пресецамо форхендом на мрежи, – објаснила је.

У другом сету се водила много изједначенија борба, мада су Рускиње одмах повеле, а у трећем који се игра као супер тај-брејк, победнице су експлодирале. Феноменално су започеле пресудни део, повеле од првог поена и зачас дошле на праг тријумфа.

Овај гем се игра до десет добијених поена, српско-шпанска комбинације је док дланом о длан, дошла до четири меч-лопте (9:5). Рускиње су у том тренутку дошле до даха, анулирале четири шансе за тријумф победница, али пету нису. Лопта Даниловићеве је била недостижна.

– Верујем да ћу и у будућности играти дубл, волим да играм иако је сингл приоритет. Када нисам задовољна сервисом у синглу, поправљам га у дублу. Добри су бодови за светску листу, јер у јуниорима се резултати збрајају, нема посебне листе. Сада сам ушла међу 20 најбољих на свету.

Слаже се да је предност играти левом руком.

– Много ми значи, сервис поготово. Мој форхенд иде на њихов бекхенд. Дијагонала. Нису навикле, јер 90 одсто тенисерки игра десном руком. Велика предност за дубл.

Финале јуниорки у синглу: Масарова (Швајцарска) – Анисимова (САД) 7:5, 7:5. Финале јуниора у синглу: Бланкано (Француска) – Алијасим (Канада) 1:6, 6:3, 8:6

Тата плакао

Најважнију ствар после тријумфа, одмах је учинила.

– Позвала сам тату, само сам то урадила. Нисам ни гледала телефон, јер има милион позива и порука, – истакла је Олга, а на питање, како је легендарни кошаркаш реаговао, није крила одушевљење. – Хоћете искрено да кажем? Плакао је. И ја сам плакала. Ни мама не зна где је. Жена је потпуно у шоку. Грли ме, тресе се.

Од балета до тениса  

Тенис није био први избор Даниловићеве:

– Прво сам ишла на балет. Замислите оваква кобила на балету. Потом сам кренула и на ритмичку гимнастику због координације, али тада сам била жгољава. Балет сам волела и због баке јер је била професионална балерина. Сва сам била женствена, скакутала, али сам баталила. Пробала сам и клизање.

А онда је дошло оно право.

– Тенис сам видела на ТВ. Играо је Ноле, али се не сећам шта. Отишла сам на један тренинг, па други, трећи и по цео дан сам била на Партизану. По пет сати. Имала сам пет и по година.

Олгин тенис није крај спортске династије Даниловић.

– Једва чекам да дођем кући, нисам видела дуго ни брата ни сестру.

А на питање да ли они нешто тренирају, каже:

– Још су мали. Сестра има десет година и игра одбојку. Покушала је тенис, али ја не дам. Не треба јој то. Друго, она је уметничка душа. За цртање је, то воли. А брат је хиперактиван, имамо два коша код куће, један да може да закуца, а други прави. Он има осам година, прво је тренирао кошарку а сада је прешао фудбал.