Муче ме проблеми „малог човека”

Њихова музичка база је реп, али хрватски „Елементал” тешко се може свести на један жанр. Иако постоји од 1998. године, састав који су у почетку сачињавали тројица ем-сија, данас броји седам чланова. Музику, стихове и аранжмане стварају сами, а током година доказали су се као сјајни музички аутори и извођачи.

– Да немамо добре песме, не бисмо били популарни, та једначина је врло једноставна. Људи који нас слушају очито у нама препознају нешто што им се свиђа и што их подстиче да долазе на наше концерте по региону. Нема тајне популарности, као што нема ни рецепта за добру песму – истиче у разговору за „Политику” Мирела Приселац Реми, певачица „Елементала” пред концерт на Миксер фестивалу на којем ће наступити уз Рамба Амадеуса и Бети Ђорђевић, 8. јуна.

Како бисте дефинисали музички жанр који изводите?

Ми једноставно радимо музику према унутрашњем осећају. Некада нас повуче у одређеном смеру и не замарамо се тиме како тај смер да назовемо. Оно што је најважније јесте да се нама као бенду свиђа музика коју избацујемо. Ништа друго није битно. Ни жанр, ни популарност, ни критика. Битно је да се осећаш добро у својој кожи, а управо се тако осећаш када радиш музику због које не црвениш пред собом. Еклектично стварамо свој специфични звук и нисмо дужни никоме да се правдамо. Престари смо да бисмо се правдали због својих избора. Најгоре што уметник може да учини себи јесте да затвори у једну ладицу цео свој живот. Такав никада неће видети лепоту стваралаштва која га окружује. Баш као и људи који са својих 20 година кажу: „Ја не могу да се променим.” То може да каже само кукавица или глупан.

Од почетка у вашим текстовима постоји једна нота бриткости, која вам даје својеврсни епитет политички ангажоване групе. Ваш сингл „Зашто те имам” због експлицитног спота и текста песме, својевремено је био забрањен на хрватским ТВ станицама. Чиме сте, заправо, незадовољни?

Мислим да је довољно отворити било које дневне новине и добити одговор чиме смо, заправо, незадовољни. Свака особа која има имало емпатије или здравог разума препознаје политичку манипулацију која влада Балканом већ 20 година. Како се сматрати уметником који реагује и остати мртав-хладан на све што видимо у својој околини? Ја то не знам. Не могу да будем несвесна своје околине, а да се сматрам ангажованим уметником. То не иде у исту реченицу. Незадовољна сам као и сваки други грађанин који је свестан да се његове слободе системски нарушавају с виших инстанци. Једина разлика је у томе што ја имам микрофон и перо у руци па могу гласније да проговорим о проблемима „малог човека” који ме муче. Појам „малог човека” намерно стављам под знаке навода јер за мене не постоје мали или велики људи, битни или небитни. Сви смо исти. Освестимо то код себе. Ако смо ми „мали човек” онда значи да постоји неки „велики” који је већи или битнији од нас. А за мене су сви људи исти.

Да ли сте у почетку очекивали да ћете трајати оволико дуго и да ћете прерасати у бројним наградама овенчану групу?

Нисмо, јер смо увек радили музику без рачунице и без фиге у џепу. Једноставно, радили смо оно у што верујемо и показало се да је то, током времена, изградило своју публику и људе који су се пронашли у нашим стиховима и музици. Наравно да нам је драго због тога, али морам да признам да у суштини радимо музику из властитог задовољства. Можда је то мало себично, али у сваком уметничком изразу има нешто оријентисано ка властитом бићу. Осим тога, добро је позната ствар да не можеш да задовољиш све људе и да ће увек бити неко ко мисли да, боље од тебе, зна што је најбоље за тебе.

Током времена постали сте одличан концертни бенд? Тражите и добијате одговор од публике, прожимате се с њом. На који начин ћете се обратити београдској публици на предстојећем концерту?

Одсвираћемо много нових песама јер промовишемо нови албум „Тијело”, али, свакако, не можемо да заборавимо мало старије песме које су свима драге. Увек се трудимо да понудимо добро балансиран наступ, поготово у периоду када нове песме још заживљавају. Добро смо усвирани, мислим да ће бити прави шоу!

Волите музички да експериментишете. Како ћете у наредном албуму то показати?

Е на ово питање заиста нема одговора. Ко зна у којем ћемо смеру поћи? То ће зависити искључиво од момента инспирације. Оно што једино сигурно могу да кажем јесте да се од „Елементала” увек може очекивати неочекивано.

Важно је добро таласати

Како бисте описали музичку сцену Хрватске, региона, Србије?

Као један диван „мелтинг пот” свих стилова, стихова и нота. Има ту понешто за свакога. Поента је одабрати оно што одјекује на вибрацији која ти је најближа. Има сјајних бендова и извођача који марљиво раде у андерграунду и, на неки начин, узрокују таласе на мејнстрим сцени својим утицајем и љубављу према експерименталном и друкчијем. Без независне сцене, она „зависна” не може да функционише. То је однос узајамне инспирације. Андерграунд жели популарност, а мејнстрим тражи нешто свеже и неоткривено. Мислим да добро таласамо у међуодносу.