Светски шампион јури и европску круну

Са шест освојених медаља (по три златне и сребрне) Немачка је најуспешнија репрезентација на европским шампионатима. Њени фудбалери су три пута били прваци Европе (1972, 1980 и 1996), исто као и Шпанија, али екипа са Иберијског полуострва има мање осталих медаља („само” још једно сребро). Немачка је, такође, два пута елиминисана у полуфиналу, али тада нису игране утакмице за бронзану медаљу па су били на „деоби” трећег места са Италијом односно Португалијом.

Тим који предводи Јоаким Лев је други фаворит такмичења са квотом 4,5, а имаће прилику да обједине титуле шампиона света и Европе пошто су пре две године освојили Мундијал у Бразилу. На претходна два европска шампионата су играли у полуфиналу (2008. освојили друго, а 2012. „поделили” треће место), док су последњи пут прваци били још пре 20 година. Тада су у полуфиналу савладали домаћина Енглеску након извођења једанаестераца (6:5), а у финалу су после продужетака били бољи од Чешке (2:1).

Немци нису играли на прва три првенства, али од 1972. године када су се пласирали на прво ЕП нису пропустили ниједно. Ово ће им бити 12. учешће до ког су стигли освајањем првог места у групи Д у којој су још били Пољска, Република Ирска, Шкотска, Грузија и Гибралтар. „Панцери” су квалификације завршили са скором од седам победа, једним ремијем и два пораза.

На финалним турнирима одиграли су 43 меча и имају скор од 23 победе, и по десет ремија и пораза. У квалификацијама су на 98 утакмица остварили 69 победа, 20 нерешених резултата и само девет пораза.

Украјина

Украјина је од 1960-1992 учествовала на шампионатима као део Совјетског Савеза, а после стицања самосталности на прва четири такмичења није успела да се квалификује. Први пут је учествовала на првенству и то директно пошто је пре четири године организовала шампионат са Пољском. Тада је освојила 13. место са учинком од једне победе и два ремија. Историјски тријумф су остварили против Шведске (2:1). Оба гола, једина на такмичењу, постигао је легендарни Андреј Шевченко.

Тим који предводи Михаило Фоменко се до овог, другог по реду првенства, домогао са треће позиције из групе у којој су још били Шпанија, Словачка, Белорусија, Луксембург и Македонија. На десет утакмица су остварили шест победа, један реми и три пораза.

Кладионице не дају превелике шансе Украјинцима да се домогну наредне фазе. Они су са квотом 101 тек 19. фаворит овог такмичења.

На финалним турнирима одиграли су три меча и имају скор од једне победе и два пораза. У квалификацијама су на 52 утакмице остварили 22 тријумфа, 14 ремија и 16 пораза.

Пољска

Пољаци су се на шампионат пласирали са друге позиције из групе у којој су још били Немачка, Република Ирска, Шкотска, Грузија и Гибралтар. Остварили су шест победа, три ремија и један пораз. Један од тријумфа је био против „панцера” који су актуелни шампиони света.

Тиму, који предводи селектор Адам Навалка, ово ће бити тек треће учешће на првенствима Европе. На првих дванаест нису учествовали, а „лед су пробили” пре осам година у Аустрији и Швајцарској. Тада су заузели 14. место исто као и пре четири године када су са Украјином били домаћини. Међутим, до сада нису остварили ниједну победу па ће на предстојећем шампионату имати прилику за првенац. Са друге стране на Мундијалима су много успешнији где су освојили две бронзане медаље!

Према кладионицама требало би да обезбеде пласман у осмину финала пошто су са квотом 51 на десетом месту.

На завршним турнирима су одиграли шест мечева и имају учинак од по три ремија и пораза. Што се квалификација тиче ту су на сто утакмица остварили 44 тријумфа, 27 ремија и 29 пораза.

Северна Ирска

Први пут у историји на шампионатима Европе заиграће и Северна Ирска. Њени фудбалери су направили подвиг освајањем првог места у групи у којој су поред њих били и Румунија, Мађарска, Финска, Фарска Острва и Грчка. Они су имали скор од шест победа, три ремија и једног пораза, а предводио их је Кајл Лаферти који је постигао седам од шеснаест голова свог тима.

Тиму селектора Мајкла О Нила, који ће бити дебитанти на завршном турниру, ни кладионице не дају превелике шансе за успех. Овој екипи ће највећи проблем бити неискуство играња на великим такмичењима. За разлику од европских шампионата они су три пута учествовали на мундијалима, али последњи пут још давне 1986. године када многи од ових играча нису били ни рођени. Најближи пласману на ЕП били су пре осам година када су у групи савладали и Шпанију, али су на крају квалификације завршили на трећем месту. Они су, према кладионицама, на претпоследњем месту са квотом 251, а од њих је лошије пласирана само Албанија.

Северна Ирска је у квалификацијама одиграла 110 сусрета и има скор од 40 победа, 25 ремија и 45 пораза.

Томас Милер (Немачка, Бајерн)

Томас Милер (26) је са Бајерном освојио све што се могло освојити. У његовој колекцији су првенство Немачке, национални куп, суперкуп, Лига шампиона, Светско клупско првенство и Суперкуп Европе, укупно 14 трофеја. Са репрезентацијом је освојио Мундијал у Бразилу, а једино му недостаје титула првака Европе. Њу ће имати прилику да освоји сада у Француској.

Рођен је 13. септембра 1989. године у месту Вајлхајм у тадашњој Западној Немачкој. Фудбал је почео да игра када је имао шест година у клубу ТСВ Пел. Са девет година је отишао у Бајернову школу фудбала, а за резервну екипу је дебитовао у сезони 2008/09. На 35 утакмица је постигао 16 голова и убрзо дебитовао за сениорски тим. Већ у другој сезони у Бајерну је постао стандардан првотимац, а након утакмице против Борусије из Дортмунда, на којој је постигао два поготка, добио је похвале од легендарног презимењака Герда Милера. Током осам сезона у немачком клубу одиграо је 353 меча на којима је постигао 152 гола.

Милер може да игра на више позиција, а обично игра као нападач или офанзивни везни играч. Фифа га је 2010. године прогласила за најбољег младог играча на свету, а четири године касније заузео је пету позицију у избору за „Златну лопту”. Испред њега су у том тренутку били само Кристијано Роналдо, Лионел Меси, Мануел Нојер и Ајрен Робен.

За национални тим је дебитовао пре шест година на пријатељској утакмици против Аргентине. До сада је одиграо 70 утакмица и постигао 31 погодак. Са девет погодака је други стрелац ових квалификација. Поред злата на Светском првенству у Бразилу, пре четири године је са Немачком стигао до полуфинала ЕП.

Јевген Конопљанка (Украјина, Севиља)

Јевген Конопљанка (26) рођен је 29. септембра 1989. године у месту Кировоград. Као мали истовремено је играо карате и фудбал, али се на крају одлучио за фудбал. Играо је за Олимпик из родног града, а затим је као 16-огодишњак потписао уговор са Дњепром за почетку плату од 300 долара.

За сениорски тим је дебитовао месец дана пре свог осамнаестог рођендана на мечу против Закарпатије. Током осам сезона за украјински клуб је одиграо 211 утакмица на којима је постигао 45 погодака. Прошле године играо је са Дњепром у финалу Лиге Европе у ком је његов тим поражен од Севиље са 3:2 иако је два пута водио. Ипак његове добре игре нису прошле незапажено пошто је уврштен у најбољи тим такмичења.

Летос је прешао у Севиљу са којом је потписао четворогодишњи уговор у који је унесена клаузула да може да напусти шпански клуб уколико неко плати 40 милиона евра.  Тада је изјавио да је изабрао Шпанију јер се тамо игра атрактивнији фудбал него у Енглеској. „Да сам висок два и по метра и да не знам да контролишем лопту, онда бих отишао у Премијер лигу”, рекао је. У дебитантској сезони одиграо је 52 меча, постигао осам голова и успео оно што није са Дњепром – да освоји Лигу Европе.

Играо је за све млађе репрезентативне селекције. За сениорски национални тим заиграо је пре шест година на пријатељској утакмици са Литванијом. Од тада је одиграо 49 мечева и постигао 11 голова. Три пута је биран за најбољег фудбалера Украјине.

Роберт Левандовски (Пољска, Бајерн)

Роберт Левандовски (27) је најзаслужнији што се његова репрезентација пласирала на шампионат пошто је у квалификацијама постигао 13 голова на десет утакмица. Иза њега је голгетерски најуспешнија сезона у каријери у којој је на 51 мечу за Бајерн дао 42 поготка. Посебно је био импресиван сусрет против Волфзбурга када је ушао у игру у другом полувремену и у размаку од девет минута постигао пет голова за победу свог тима од 5:1.

Пољски нападач рођен је 21. августа 1988. године у Варшави. Потиче из спортске породице јер му се отац бавио џудоом и фудбалом, док му је мајка била одбојкашица. Фудбал је почео да игра у Делти из Варшаве, а затим је прешао у други тим Легије. Тамо су га „отписали” као неталентованог па је отишао у трећелигашки клуб Зњич. За две године је на 63 утакмице постигао 37 голова што је било довољно да га купи Лех за 1,5 милиона злота (око 380 хиљада евра). Захваљујући добрим партијама у Леху брзо је изборио место у сениорској репрезентацији, затим је за 4,5 милиона евра прешао у Борусију из Дортмунда.

У првој сезони је углавном добијао шансу са „клупе”, али је искористио повреду Лукаса Бариоса да се наметне тренеру. Током четири сезоне одиграо је 187 утакмица за „милионере” на којима је постигао 103 гола, а клуб је у том периоду освојио две Бундеслиге и стигао до финала Лиге шампиона. На путу до финала немачка екипа елиминисала је Реал, а Левандовски је на првом мечу дао сва четири гола против „краљевског клуба”. Пре два лета прешао је у редове великог ривала – Бајерна са којим је освојио два првенства и куп.

За сениорску репрезентацију дебитовао је са 20 година. Одиграо је 75 утакмица и постигао 35 голова.

Кајл Лаферти (Северна Ирска, Норич)

Кајл Лаферти (28) најзаслужнији је што се Северна Ирска први пут пласирала на европски шампионат пошто је био стрелац седам од 16 голова за своју репрезентацију.

Овај фудбалер, који игра на позицији нападача, рођен је 16. септембра 1987. године у Енискилену. Каријеру је почео у млађим категоријама Барнлија за чији први тим је дебитовао месец дана пре свог осамнаестог рођендана. Током три сезоне у којима је играо за енглески клуб, који се тада такмичио у Чемпионшипу, одиграо је укупно 89 утакмица на којима је постигао десет голова. Након тога прешао је у Ренџерс у трансферу вредном око 4,25 милиона евра. У шкотском клубу се задржао четири сезоне током којих је освојио три национална првенства, куп и два суперкупа. У том периоду је одиграо 138 утакмица и постигао 38 погодака.

Уследиле су честе селидбе. Прво је годину дана играо за швајцарски Сион, а затим и за италијански Палермо. У сезони 2014/15 без обештећења је прешао у Норич за који је играо у првом делу сезоне, а у другом је био на позајмици у турском Чајкуру. Енглески клуб је изборио пласман у Премијер лигу, али је Лаферти претходну сезону провео на позајмици у Бирмингему.

За сениорску репрезентацију дебитовао је пре десет година на пријатељској утакмици против Румуније. До сада је одиграо 50 утакмица на којима је постигао 16 голова. Од актуелних играча најбољи је стрелац репрезентације, а на „вечитој” листи стрелаца заузима друго место. Испред њега је само Дејвид Хели који је постигао 36.