Понедељак, 27.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: АЛЕКСАНДАР ЧЕПУРИН, амбасадор Руске Федерације

Премијера Вучића држимо за реч

Србија остаје подједнако заинтересована за развој наших билатералних односа. То могу да спрече само неки параноични русофоби, али ја такве не видим у Влади Србије
(Фото лична архива)

Људе у Србији највише занима о чему су разговарали председник Русије Владимир Путин и премијер Александар Вучић недавно у Москви, али нам ви то нећете рећи, зар не?

Разговор који је био одржан у Кремљу у оквиру приватне посете био је врло садржајан и омогућио је да се отворено и пријатељски размотре важна питања билатералних односа и њихова перспектива. Могу недвосмислено да кажем да су у Русији задовољни резултатима састанка и преговора.

Због чега тачно?

Најважнија ствар је да је овде лидер странке која је победила на изборима потврдио континуитет у српско-руској сарадњи, узајамну тежњу ка продубљивању односа у свим областима, а посебно у привредној сфери. Узгред речено, недуго после састанка уследио је важан позитиван сигнал у односу режима слободне трговине између Србије и Евроазијске економске уније (ЕЕУ).

Сви медији још разматрају да ли ће у новој влади бити проруских министара?

Никако није у нашој традицији да намећемо одлуке које се тичу унутрашњополитичких решења. И то је чињеница. Полазимо од тога да ће у будућој влади бити присутне одговорне особе које ће бити способне за две ствари: да воде рачуна о националним интересима Србије и благостању држављана Србије. И, уз то, ми имамо потпуно поверење у изјаву српског руководства о тежњи да се ојачају везе са Русијом у духу стратешког партнерства.

Значи да премијера Вучића држите за реч?

Да. Тако да се надамо да ће састав нове владе бити способан да оствари велике задатке везане за развој руско-српских односа. И важна је ствар да је за реализацију ових задатака заинтересована, пре свега, сама Србија, у привредној, политичкој и духовној сфери.

Али проблем је што се одређене западне земље понашају по принципу – ако нисте с нама, онда сте против нас.

Не пристајем на такву формулацију. То је био слоган који је измислио још Стаљин, а који сада одређене снаге са Запада прихватају као инструмент. Али у модерном свету је врло тешко следити такву политику. Ако сарадња није усмерена ни против кога и ако одговара нашим националним интересима – зашто их не бисмо развијали.

Поздравили сте одлуку Евроазијског економског савеза да почне преговоре са Србијом. Зашто мислите да је будућност Србије на Истоку?

И Русији и Србији је потребно да релативно брзо постигну значајан и дугорочан раст привреде. Глобална посматрано, центар развоја преместио се на Исток – то су Кина и АСЕАН. Ми, и Руси и Срби, ментално смо евроцентрични, а требало би да сада будемо више усмерени према Истоку ако желимо висок темпо развоја, напредак. И ако у оваквим условима Русија и Србија или Кина и ЕЕУ желе да успоставе односе који могу да помогну привредни развој, коме то смета?

Многима смета. Смета ЕУ и САД.

Зашто им смета? Зашто су толико активни у својим жељама да развијају односе са Русијом – и Грчка, и Мађарска, и Чешка, и Словенија, и Аустрија, и Италија? Не треба мешати бирократију ЕУ и европске земље. Погледајте економски форум у Санкт Петербургу, који ће се одржати за недељу дана. Ко ће бити главни гост? Премијер Италије Матео Ренци, а долазе и председник Европске комисије Жан-Клод Јункер и генерални секретар УН Бан Ки Мун. Дакле, њима не смета?

ЕУ и Русија су закомпликовале своје односе?

Ако говоримо о глобалним стварима, сада су Русија и ЕУ дошле до раскрснице на којој је неопходно да одговоре на питање: како видимо будућност наших односа, у ком правцу намеравамо да идемо? И надам се да ће током бирања одговора превладати здрав разум. За обе стране су нормализација односа и зближавање објективно не само могући него и пожељни.

У Србији чак и неки министри сумњају да ће преговори са ЕЕУ трајати колико и преговори са ЕУ, то јест да је у питању принцип штапа и шаргарепе.

Преговори Србије са ЕЕУ ће се одвијати много оперативније него са ЕУ. Постоје организациона питања, али разлога за одуговлачење нема. А друга ствар је што је ЕЕУ, за разлику од ЕУ, економска унија и разматраће се само привредни аспекти. У српској штампи сам видео да кажу да ће Србија бити спремна до краја године, а представници ЕЕУ су мало опрезнији, обично преговори трају до годину дана. Треба нам овде воља, професионализам и напор.

Мислите ли да ће нова власт поседовати те квалитете?

Наравно, Србија нимало није мање заинтересована за развој билатералних односа. То могу да спрече само неки параноични русофоби. Али ја такве не видим у Влади Србије. Радићемо са узајамним поштовањем, да би наши народи живели у миру и просперитету.

Како, по вашем мишљењу, изгледа развијање добрих односа између Русије и Србије у тренутној геополитичкој ситуацији?

Србија је за нас важан партнер у овом делу Европе. Руско-српска сарадња је базирана на принципима равноправности, прагматизма, узајамног поштовања и узимања у обзир интереса обеју држава. Чврсто подржавамо суверенитет и територијални интегритет Србије. Наши односи имају огроман потенцијал за енергичан развој и просперитет наших земаља. Они имају, сигуран сам, добру будућност.

За привреду Србије су потребне инвестиције и нове технологије, тржиште. Србија није велика земља и није велика привреда. Она не може да производи све. Важно је усредсредити се на неколико перспективних грана привреде. Према мом лаичком погледу, то су енергетика, пољопривреда, аутомобилска индустрија, информационе технологије. Све су то области где Русија и ЕЕУ могу да буду за Србију кључни партнери.

А што се тиче политичких односа, потребни су нам регуларни политички контакти на нивоу извршне и законодавне власти. И област војне сарадње може да буде врло интересантна за Србију, укључујући и евентуални развој њене индустрије и извоза. Таква сарадња потпуно одговара свим међународним правилима и у складу је са нормативима УН.

Коментари22
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.