„Црно-бели” без идеје

Основна мисао коју су навијачи Партизана понели после утакмице са Смедеревом могла би кратко да гласи: Уз доста среће и пожртвованости „црно-бели” су успели да дођу до победе.А шта ће бити када екипа физички клоне, јер трка са Црвеном звездом ће без сумње бити дуга и неизвесна. Хоће ли Партизанов тим подићи главу или ће клонути духом.

Бар у прва два кола пролећног шамионата млади тренер Јокановић нас још увек није уверио да ће бити добар тренер као што је некада био добар играч. Разлика између та два посла је велика. Чини се да Јокановић иде Јешићевим путем а то није добар пут. Уместо да настави у започетом ритму са играчима који су јесенас са Ђукићем демонстрирали допадљив фудбал „црно-бели” полакао улазе у вртлог из којег ће се једино исчупати уколико Јокановић под хитно врати игру „на старо”, појединим играчима да много више слободе у игри а појединце вратити на позицију где се најбоље сналазе.

Победа над Смедеревем је донекле ублажила ране од високог пораза у дербију. Партизан је још једном испољио несигурности у одбрани па ће Јокановићев превасходни задатак бити да „пробуди” своје штопере, да младом Обрадовићу да слободу и у нападу а да остали играчи, пре свих нападачи, добро размисле са каквом енергијом ће и вољом истрчати пред противником.

Дуго се Партизан мучио против Смедерева а после слабе игре Јокановић је рекао:

– Успели смо на време да консолидујемо редове. Истина, нисмо играли најбоље али пред нама је време. Сигуран сам да ћемо бити још бољи, у овој утакмици недостајали су нам ритам и брзина. Захваљујући великој пожртвованости стигли смо до три бода.

Дакле, пред Партизаном је нови период доказивања. Предстојећи дани и недеље морају бити искоришћени за ново „стезање обруча” јер уколико се то не исправи на време Партизан ће се наћи пред још већим проблемима...