Теслина урна у троуглу музеј – Храм – град

Обележавање 160. годишњице рођења Николе Тесле све је ближе, а на сам дан Теслиног рођења, 10. јула, на Врачарском платоу биће откривена бронзана биста овог великана. Упоредо са припремама за ту свечаност, расте интересовање јавности да ли ће том приликом бити реализована и иницијатива коју је Српска православна црква први пут поменула 2006. и од тада неколико пута поновила – да се урна с Теслиним пепелом из Музеја пренесе у пору Храма Светог Саве.

Скупштина Београда, која је одобрила подизање споменика на Врачарском платоу, у више наврата је саопштавала да се градски парламент никада није упуштао у расправу о евентуалном преношењу урне.

Што се тиче Музеја Николе Тесле, Управни одбор ове установе се последњи пут на ову тему огласио у марту 2014. У саопштењу је наведен став да урна „културно добро које не може бити сахрањено на гробљу нити изложено негде другде”. Тад је председник Управног одбора била Ана Панић. Само четири месеца касније, она је разрешена те дужности, а на њену функцију је именован Братислав Петковић, дотадашњи министар културе и информисања у влади Ивице Дачића.

Петковић је, док је био председник Заједнице музеја науке и технике, више пута истицао да Теслина урна не може бити музејски експонат и да би овај научник требало да добије гроб.

Како каже за „Политику”, и сад сматра да урна Николе Тесле треба да буде пребачена из Музеја у Храм.

– То мислим и као појединац и као председник Управног одбора Музеја Николе Тесле – прецизира Петковић. Наш саговорник подсећа да је поменути музеј у некадашњој вили Ђорђа Генчића, министра полиције у Влади краља Александра Обреновића, а да то здање сад у процесу реституције потражују његови потомци, што је још један разлог да Теслин прах буде пренесен у окриље Храма Светог Саве, односно у његову унутрашњост.

Ипак, Петковић наглашава да одлука о томе шта ће бити с урном Николе Тесле није на музеју, већ да мора да је донесе и спроведе Скупштина града Београда.

Подсећамо, градоначелник Београда 2014. године са патријархом Иринејом и министарком Зораном Михајловић потписао споразум о преносу урне из Музеја у порту Храма Светог Саве. Ипак, тај споразум је „замрзнут” само неколико дана касније са образложењем да ће реализација сачекати формирање нове владе, али је прави разлог био веома оштро противљење дела јавности. Актуелна београдска власт о овом питању нема став, што је у изјави за наш лист пре две недеље потврдио и градски менаџер Горан Весић.

Братислав Петковић истиче да доношење ове одлуке о преношењу урне спречава „шачица људи која нема ништа против да Тесла буде проглашен Хрватом”.

–Теслина урна донесена је у музеј 1957. године кад је атеизам био принцип који је прокламовао владајући режим. Ипак, мислим да би њено пребацивање у Храм било у потпуности у складу са Теслиним животом и чињеницом да је истицао своје српско порекло, што је и логично, будући да је у његовој породици, било 40 православних свештеника – каже Братислав Петковић.

Он додаје да „музеј није маузолеј” и да се чување урне у музеју коси са међународним етичким кодексом ИЦОМ-а (Међународни савет музеја)

С тим се слаже и Мирослав Тасић, некадашњи директор Етнолошког музеја.

– У музејима не смеју да се држе остаци који немају арехеолошку вредност или који нису сведочанство о несталим цивилизацијама, попут мумија – каже Тасић и додаје да је Исак Њутн сахрањен у Вестминстерској опатији где се налазе и гробнице Дарвина, Хендла, Шекспира, Бајрона и Дикенса.