Двоструки партнери

Није реткост да муж и жена нађу посао у истом предузећу или организацији. Такође није реткост ни да двоје запослених који су се упознали на послу, започну везу или ступе у брак. У малим породичним или партнерским предузећима правило је да су запослени у њима супружници, а често и деца пословних партнера. Ситуација у којој су она и он не само партнери у животу, већ и у послу – двоструки партнери – ствара одређену динамику односа која, поред неких добрих страна, носи и потенцијалне ризике по везу или брак.

Да бисмо боље разумели ризике двоструког партнерства, потребно је увидети да овакви појединци заузимају два система улога. Приватно, они су муж и жена, који могу да имају још приватних друштвених улога као што су улоге оца и мајке. У свом браку или породици они су изградили одређене међусобне односе, заузели одређене позиције и склопили различите психолошке уговоре. Без обзира на то да ли су она и он више традиционални или модернији, успоставили су један приватни систем заједничких односа који има своја правила.

Када су она и он у улози запослених у истом предузећу, тада имају неки други систем улога који их често упућује на дисциплину и директну међусобну сарадњу. Није ретко ни да између њих као запослених постоји разлика у хијерархији, тако да је један супружник надређен, а други подређен. У предузећу такође постоји систем правила и понашања који некада отворено, а некада прећутно дефинише улоге запослених.

Први проблем који се појављује у двојном партнерству јесте „преливање садржаја” из једне улоге у другу. У важним животним ситуацијама, поготово када постоје снажна непријатна осећања, људи тешко обуздавају себе да не преносе незадовољство из једног система улога у онај други. Тако брачна свађа може да доведе да на послу један партнер игнорише другог.

Некада је разговор о догађањима на послу, коментарисање других запослених и препричавање гласина главни садржај приватних разговора. У конфликтима са трећим особама мотив да се заштити партнер може да утиче на непрофесионално понашање на послу.

Други проблем је када у неким ситуацијама један партнер непримерено „искаче” из једне улоге у ону другу. То може да чини отворено, тако што пред другима замера партнеру да није очекивао такав захтев или критику од њега као мужа или жене. То може да чини и прикривено, у „четири ока”, замерајући другоме да је, на пример, „флертовао” са неким трећим на пословном састанку.

Трећи проблем са којим се суочавају особе у двојном партнерству може да буде међусобно засићење. То је посебно проблематично када један партнер стално контролише оног другог. Поуздан знак да је дошло до засићења је када партнери престану да се заједно забављају и смеју.

Успешно двоструко партнерство захтева зрелост личности и способност балансирања.