Пулицер међу Србима

Током 99 година дуге историје додељивања „Пулицерову” награду добила су и тројица наших земљака. Док су Михајло Пупин и Душан Чарлс Симић награђени за књижевности, само је Волту Богданићу престижно признање уручено због доприноса у новинарству. И то три пута.

Првог „Пулицера” добио је 1988. као репортер „Вол стрит џорнала” за истраживање о илегалним медицинским лабораторијама у Америци. На основу серије текстова написао је књигу „Велика бела лаж”. Друго признање освојио је 2005. за истраживање „Смрт под вагонима” које је показало да Америка има лошу железницу и још лошије обезбеђење на пругама. Последњи пут „Пулицера” је добио пре осам година за истраживачки текст о токсичним кинеским производима који се налазе на америчком тржишту.

„Верујем да добро новинарство мења стварност, трудим се да само истина буде јача од покушаја да се њоме манипулише, јер слободна и објективна реч може да убије лаж”, казао је Богданић поводом трећег „Пулицера”.

Године 2012. дошао је у Београд на уручење награде „Браћа Карић”, чији је један новчани део поклонио Удружењу новинара Србије (УНС) за подршку новинарима истраживачима, а други једном америчком непрофитном истраживачком порталу.

Богданић је заменик уредника истраживачке рубрике у „Њујорк тајмсу” и предавач у Школи новинарства на Колумбија универзитету. Рођен је у старој српској колонији у Чикагу и с поносом истиче своје српско порекло.

За „Пулицерову” награду годишње конкурише више од 2.400 кандидата, а двадесет засебних жирија (укупно 102 члана) бирају по једног лауреата у свакој категорији. Једини прописани критеријуми које новинар мора да испуњава да би добио ову престижну награду је да ради у америчким медијима и да своје радове објављује најмање једном недељно. На званичном сајту наведено је да је жирију за номинацију и Одбору за доделу „Пулицерове” награде препуштено да прецизно утврде шта новинарски посао чини „истакнутим”.

За разлику од гламурозне церемонија која се приређују приликом уручења Нобелове награде, „Пулицер” се додељује на скромној свечаности у Правној библиотеци Универзитета Колумбија, у присуству породице, колега и чланова жирија.