Субота, 06.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Плати 5.000 динара због Ф5 па региструј ауто

У Прекршајном суду тврде да немају довољно запослених који уносе податке у регистар неплаћених казни, али и да понекад, није проблем у серверу већ у корисницима регистра, који би, како наводи наш саговорник, требало да кликну на дугме „Ф5”
Плати 5.000 динара због Ф5 па региструј ауто
Ко не плати казну неће моћи да региструје ауто (Фото А. Васиљевић)

Ко не плати прекршајну казну не може да региструје аутомобил. Ко плати казну, а државни сервер не региструје плаћање, такође не може да региструје возило.

Шалтери полицијских управа, прекршајних судова и агенција за регистрацију ових дана су пребукирани. Стотине људи долази са уплатницама. Проверили су на свом компјутеру и видели да им регистар неплаћених казни даје зелено светло. Платили су казну због невезаног појаса, због коришћења мобилног телефона током вожње или због прекорачења брзине. Међутим, када дођу на шалтер да региструју аутомобил, тамо им напомену да нису платили казну. Неки одмах плате иако не знају шта, неки одлазе у суд где им службеник на шалтеру каже да је све у реду и да је њихов минусни салдо „сравњен”. Поново одлазе у агенцију за технички преглед и регистрацију возила, где компјутер показује да нису платили. Поново се враћају у суд и тамо им наводе: „Обратите се ИТ сектору Министарства правде”.

Један наш читалац позвао је Министарство правде, љубазно се представио и рекао да је казна за прекорачење брзине плаћена још у новембру прошле године и да му је у Прекршајном суду у Београду речено: „Ви сте чисти. У регистру немате неплаћених казни”.

У року од сат времена после позива, наш читалац био је „чист” и на шалтеру за регистрацију возила, који му је до тада показивао само црвено светло.

Шта се догодило за тих сат времена? Да ли грађани треба да зову Министарство правде да би сервер био ажуран?

– Сервер се налази у просторијама Министарства правде у Немањиној улици и ресетује се сваких сат времена. У почетку је ресетован свака 24 сата, а сада на сат времена. То значи да када грађанин дође у прекршајни суд и покаже трећи примерак уплатнице у писарници, службеник задужен за руковођење регистром неплаћених казни уноси податак да је казна плаћена и у року од сат времена на било ком рачунару мора да се покаже да тај грађанин више нема неплаћених казни – тврди Александар Илић, портпарол Прекршајног апелационог суда.

Најбржи начин да регистар региструје плаћену казну је, поручује Илић, доношење уплатнице у прекршајни суд. Питамо колико је времена потребно ако грађанин само уплати износ на шалтеру поште или банке, без доношења признанице у суд.

– У том случају податак стиже у суд за дан или два. То зависи и од тога да ли је уплата извршена пре подне или после подне. Све уплате електронски стижу у трезор Народне банке, у виду компресованих фајлова. Судови имају заштићену конекцију са сервером Народне банке. Када службеници у рачуноводству ујутру дођу на посао, они почињу са отпакивањем фајлова које је суд добио од банке. Службеник који је задужен за руковање регистром неплаћених казни сравњује податке у регистру на основу уплата из фајлова у трезору – објашњава Илић.

Наши читаоци, међутим, тврде да су данима чекали да њихова уплата буде видљива. Питамо да ли има проблема са сервером.

– Београд има више хиљада уплата дневно. Немамо довољно запослених који уносе податке у регистар. Ако у једном дану имамо пет или седам хиљада уплата неплаћених казни, физички није могуће да све то буде унето у једном дану. Зато се понекад дешава да прође и четири до шест дана да би сервер регистровао промену – каже Александар Илић.

Понекад, међутим, није проблем у серверу већ у корисницима регистра, који би, како наводи наш саговорник, требало да кликну на дугме „рифреш” на екрану компјутера, како би имали ажуриране податке. Јер, ако један компјутер данима после уплате нема податак да је грађанин платио казну, онда је реч само о томе да екран показује стари податак, иако се промена налази у информативном систему.

– Ако није избрисана кеш меморија, може да се појави стари податак. Треба понекад притиснути дугме Ф5 или „рифреш”. Сви службеници који раде на компјутерима изјаснили су се да познају рад на компјутерима – каже Илић.

Грађанин може да дође у писарницу суда, да потражи службеника задуженог за регистар, који ће одмах да „сравни” стање, сервер у Немањиној ће унети податак за један сат, али службеник у агенцији за регистрацију возила можда неће видети промену ако не притисне дугме „рифреш”.

– Оно што ми у Прекршајном апелационом суду можемо да гарантујемо грађанима јесте да ће казна у регистру бити обрисана у року од сат времена када уплатницу покажу у писарници суда. Ако грађанин у вези са тим има проблем у било којем од 44 прекршајна суда у Србији, може да се обрати Прекршајном апелационом суду Републике Србије путем сајта или директно преко званичног твитер налога овог суда под називом „У име народа” – каже портпарол овог суда.

Регистар неплаћених казни и других новчаних износа односи се на прекршајне казне, али и на сва дуговања на основу судских одлука.

И казна за шверцовање у превозу улази у регистар

У редовима за хитно уношење податка о плаћању у регистар неплаћених казни има све више оних који су се шверцовали у возилима јавног саобраћаја. Грађани и даље сматрају да ове казне никад неће стићи на наплату. Међутим, сви прекршајни налози уносе се у регистар неплаћених казни, ако грађанин не плати казну у року од осам дана.

Ко се не одазива на позиве суда, не може да изађе из Србије

Статистика показује да чак 72 одсто грађана плати мандатну казну у року од осам дана, а да се 90 одсто грађана редовно одазива на судске позиве. Међутим, ко се два пута не одазове на позив суда, суд даје полицији налог да га приведе, а ако га не пронађе – суд издаје потерницу. Због овога је председник Прекршајног апелационог суда Зоран Пашалић недавно упозорио да грађани који се упорно не одазивају на судске позиве, могу бити задржани и на граничном прелазу. До сада још нико није приведен на основу потернице прекршајног суда.

Коментари21
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.