У анкетама подршка Хасанбеговићу за лидера ХДЗ-а

Хрватска је 25. јуна обележила дан државности, много скромније него што је планирано – уместо тродневног, славље се свело на један дан, a свечана седница „самораспуштеног” Хрватског сабора одржана је пред полупразном саборницом на којој је говорио и недавно опозвани председник владе Тихомир Орешковић.

Шта то Хрвати обележавају као Дан државности?

Хрватске власти су 19. маја 1991. одржале референдум на којем су се грађани Хрватске изјашњавали о будућем положају своје републике. Највећи део њих – више од 92 процента – изјаснио се за самосталност, иако је референдумско питање остављало могућност останка Хрватске у савезу суверених југословенских република.

Када је Хрватска одлучила да организује референдум о статусу РХ, и крајинско руководство је донело одлуку о спровођењу референдума „о присаједињењу Србији и за останак у Југославији са свима који то желе” (одржан 12. маја). На подручју САО Крајина излазност је износила 79 процената свих бирача од којих је за „за” гласало 99,8 процената.

У складу с резултатима изјашњавања, Скупштина САО Крајине је 16. маја потврдила одлуку Извршног већа од 1. априла исте године о „присаједињењу Републици Србији”, а Хрватски сабор је 25. јуна исте године донео одлуку о суверености и самосталности РХ. Истог дана и Република Словенија је прогласила самосталност.

На тражење Европске заједнице Хрватска и Словенија почетком јула донеле су тромесечни мораторијум на одлуке о осамостаљењу, како би се у том року покушало изнаћи мирно решење југословенске кризе. Хрватска је 8. октобра 1991, по истеку тромесечног периода, прогласила независност и коначни раскид свих веза са СФРЈ.

Скупштина Србије никада није признала РСК, док су Хрватску и Словенију признале Немачка 23. децембра 1991, Ватикан 13. јануара 1992. и ЕЗ два дана касније. Исхитрене одлуке међународне заједнице о признању Словеније и Хрватске отвориле су пут ратном пожару на тлу тадашње Југославије. У том ратном пожару нашли су се и Срби у три „аутономне српске области” које су на Скупштини српског народа у Хрватској одржаној 19. децембра 1991. усвојили Устав и прогласили Републику Српску Крајину.

У четворогодишњем грађанском рату Хрватска је, уз свеколику помоћ савезника, победила. У међувремену се интегрисала у евроатлантске интеграције – од 1. априла 2009. пуноправна је чланица НАТО-а, а од 1. јула 2013. и ЕУ. Срби су од конститутивног народа са учешћем од 12,2 процента сведени на националну мањину са троструко мањим учешћем у укупној популацији, која у формалном смислу има права усклађена са европским стандардима, а у реалности представља минорну прогањану и обесправљену заједницу.

На скуповима одржаним поводом дана државности присуствовао је и министар културе у техничкој влади Хрватске Златко Хасанбеговић за чију смену је недавно на међународном нивоу покренута петиција „због његовог историјског ревизионизма и симпатисања колаборационистичког усташког режима”. Иначе, према анкети, објављеној на веб-порталу блиском ХДЗ-у неколико дана уочи дана државности, далеко највише гласова за новог шефа странке добио је управо Хасанбеговић са готово 50 одсто подршке. То само доказује да је у Хрватској све могуће.

*Документационо-информациони центар „Веритас”