Наметљиве мисли

Неки људи чешће, а неки ређе примећују да им се намеће нека одређена тема да мисле о њој. То је она ситуација када сматрамо да нешто није толико важно да бисмо о томе много размишљали, али упркос томе себе изнова и изнова „хватамо” да о томе размишљамо. Тема је најчешће нека одређена ситуација која се догодила или која тек треба да се догоди, али и било шта друго.

Већина примећује да им се нека тема или идеја намеће онда када своје менталне процесе нису запослили неким задатком или када обављају неку једноставну радњу која не захтева концентрацију. Некада наметљиве мисли могу да се веома снажно намећу тако да особа није у стању да се добро концентрише на било шта друго. Када нека тема има толико велики набој да већи део будног времена људи о њој размишљају, тада говоримо о преокупираности датом темом.

Наметљиве теме могу да буду разлог несанице. То је случај када је особа, која је на крају дана завршила своје задатке, опуштена и спремна за успављивање, а ове теме се појаве у њеној свести. Посебно онда када су праћене осећањем забринутости или неким другим емоцијама које покрећу лучење адреналина, што разбуђује особу.

Како објашњавамо овај ментални феномен – појаву наметљивих мисли?

Људска психа је веома комплексан систем у коме наша свест и вољно Ја чине само један део. У таквом систему повремено се појављују унутрашњи конфликти, у којима један део нас – наше рационално Ја – сматра да нека тема није толико важна, док други део нас, који може да буде несвестан, сматра да тема јесте важна. И управо та несвесна процена, да је дата тема важна, даје јој извесни емоционални набој и енергију да се „намеће” нашем свесном Ја.

Добар пример је када неко сматра да у неком међуљудском односу није добро одреаговао, тако да се касније веома често присећа ситуације и размишља о томе како је требало да реагује. Најчешће то чини неколико дана након дате ситуације. Иако особа свесно сматра да јој дата ситуација није толико важна, на другом нивоу она може да јој буде важна и може да се осећа увређено, осрамоћено или да се љути на себе. Другим речима, дата ситуација за особу чини „незавршени посао”, а поновним размишљањем о њој она покушава да га заврши и да разреши ситуацију.

Најбољи начин да се неко носи са наметљивим размишљањем јесте да себе запита: „Зашто је дата тема мени толико важна?” До одговора на то питање лакше се долази ако особа освести своју емоцију која је повезана са датом темом. Откривањем и спознајом своје прикривене логике која датој теми придаје важност, особа добија могућност да себе боље упозна, да се сама са собом договори о датој теми и да закључи размишљање о њој. Психа најбоље функционише када свесни и несвесни део личности добро комуницирају и сарађују.