Злато се чека од 1990.

На Олимпијском стадиону у Амстердаму, саграђеном за Игре 1928. године, сутра ће почети такмичења на 23. првенству Европе у атлетици за који је пријављено рекордних 1.473 учесника из 50 земаља, а међу њима биће једанаесторо репрезентативаца Србије, екипа мања од оне која се могла очекивати пре само годину или две, слабија за двоје освајача медаља, али опет довољно јака да се врати у Србију с новим медаљама.

Татјана Мирковић неће бранити сребро у бацању копља освојено у Цириху (под презименом Јелача), јер јој повратак атлетици после порођаја није ишао према плану, а због повреда у екипи нема ни Емира Бекрића, вицешампиона Европе на 400 м с препонама из 2012. Међутим, у Амстердаму су Ивана Шпановић, која жели и може да позлати сребро освојено на прошлом шампионату и да обједини титуле првакиње Европе у дворани и на отвореном, као и Асмир Колашинац, који је 2012. освојио бронзу, а у међувремену на европским шампионатима у дворани освајао злато и сребро.

Атлетичари Србије су освојили пет титуле првака Европе на отвореним борилиштима, свих пет у југословенском дресу – Вера Николић (800 м) 1966. и 1971, Милош Срејовић (троскок) 1978, Снежана Пајкић (1.500 м) и Драгутин Топић (вис) 1990. Од 2006. У дресу Србије наступају од 2006. и на четири европска првенства освојили су четири сребрне медаље и једну бронзану. У Амстердаму очекује се лов на прво злато после 26 година и прво злато под српском заставом...

Шпановићева и Колашинац су наши најизразитији кандидати за одличја, али ту је и Михаил Дудаш, повратник на велика такмичења који име европско сребро у дворани 2013. године. Медаљу с европских шампионата има и Оливера Јевтић – прву освојену под заставом Србије – која ће наступити у полумаратону, међутим ни она не сме да се упусти у предвиђање сопственог пласмана, не само зато што је сребрно одличје освојила у маратону пре десет година, већ и зато што ће на полумаратонској стази наступити 95 такмичарки. У овој дисциплини, која се бодује за Европски куп, може да учествује по шест представника сваке земље, а у осталим дисциплинама највише по троје...

Висок пласман може да се очекује и од Амеле Терзић, која има трећи резултат по вредности на 1.500 метара ове сезоне у конкуренцији пријављених атлетичарки, а у борбу за неко од места на победничком постољу жели да се упусти и Милан Ристић на 110 м препоне...

Тамари Салашки би пласман у финале на 400 м и нови лични рекорд били знатно охрабрење пред наступ у Рио де Жанеиру, као и Драгани Томашевић, која је још на личном рекорду у бацању диска (63,63 м) постигнутим на Европском првенству 2006.

Ведран Самац се нада да ће у Амстердаму испунити олимпијску норму у бацању копља, Лазару Анићу мета је први скок преко границе од осам метара, од којег га деле само два сантиметра, а лични рекорд је и циљ бацачици копља Марији Вученовић.

Под вођством селектора Александра Поповића у Амстердам су јуче отпутовали

Ведран Самац, Тамара Салашки, Лазар Анић, Марија Вученовић, Михаил Дудаш, Амела Терзић, Драгана Томашевић, Асмир Колашинац и Ивана Шпановић, а касније ће им се придружити Ристић, који стартује у петак, и Јевтићева, која ће наступити у недељу, последњег дана шампионата Европе.

Репрезентативци Србије у Амстердаму

Атлетичари

Милан Ристић, 110 м препоне (34 такмичара): 16. с личним рекордом 13,37; 7. ове сезоне с 13,37.

Лазар Анић, даљ (29): 26. с 7,98 м; 17. с 7,98).

Ведран Самац, копље (32): 28. с 80,90 м; 31. с 74,92.

Асмир Колашинац, кугла (30): 2. с 21,58 м; 4. с 20,96 м.

Михаил Дудаш, десетобој (28): 6. с 8.275 бодова; 4. с 8.174.

Атлетичарке

Тамара Салашки, 400 м (32): 17. с 51,89; девета с 51,89.

Амела Терзић, 1.500 м (26): 7. с 4:04,77; 3. с 4:05,53.

Драгана Томашевић, диск (26): 9. с 63,63 м; 13. с 60,10 м.

Ивана Шпановић, даљ (26): 2. с 7,02 м; 1. с 6,95 м.

Оливера Јевтић, полумартон (95): 7. с 1:09,33; ове сезоне није трчала.

Марија Вученовић, копље (35): 35. с 57,81 м; 33. с 57,81 м.