Емоције важније од интереса

"У случају развода брака између Светлане и Драгана Пантића, Светлани ће припасти половина стана у Београду, кревет, фрижидер и сервис за ручавање, добијени као венчани поклон, као и месечна надокнада у износу од 25.000 динара у случају да је незапослена. Драган Пантић остаје власник друге половине стана, као и све остале покретне и непокретне имовине стечене у току трајања брачне заједнице."
Ако би вам неко рекао да пре него што "станете на луди камен" и изговорите то чувено судбоносно "да" одете код адвоката и саставите овакав или сличан предбрачни уговор, чисто за "не дај боже", вероватно бисте, као и већина заљубљених, рекли да је то смешно и потпуно непотребно, јер ко у тренутку љубавног жара размишља о викендицама, становима, тањирима или белој техници.

Неки би казали и да је то чин недвосмисленог неповерења и несигурности у сопствени избор, себе и партнера, што онда опет повлачи питање "зашто да улазим у брак са особом којој не верујем".

Они који су се опекли реплицирали би изјавом да се људи мењају и да понекад није лоше задржати одступницу. Како тврде, понекад ни врећа соли није довољна да се дешифрује прави идентитет особе са којом се дели постеља. Посебно када је у оптицају већа количина новца.

Примери астрономских бракоразводних парница у којој су бивши супружници преко ноћи постајали љути непријатељи и оног другог настојали да доведу до ивице банкрота много више пуне странице светске него домаће штампе и потежу незаобилазно питање – да ли су склопили предбрачни уговор и шта је њиме прецизирано.

Код нас ова врста правног документа још није заживела будући да су од усвајања новог Породичног закона Републике Србије, од првог јула 2005 године, у коме се прописује могућност склапања предбрачних уговора, у Првом општинском суду у Београду до данас склопљена свега три таква уговора.

Осећања на првом месту

– У моменту склапања брака мало ко размишља о материјалном интересу. То је веома емотиван тренутак за будуће супружнике и њихова осећања много су им значајнија од расподеле покретне и непокретне имовине у случају евентуалног развода – каже Весна Секулић, судија Првог општинског суда у Београду. Она наглашава да је један од разлога малог броја склопљених предбрачних уговора управо уверење будућих супружника да је реч о љубави за цео живот и да неће доћи до већих проблема, посебно не до развода.

Према њеним речима, разлог малог броја склопљених предбрачних уговора сигурно је и материјално стање будућих супружника, јер 90 одсто младих који се венчавају нема никакве непокретности и у пракси се често дешава да првих неколико година заједничког живота станују код родитеља. Ипак, ако желе, закон будућим супружницима омогућава склапање предбрачног уговора у коме ће се регулисати расподела постојеће и будуће имовине. За њих неће важити опште одредбе Породичног закона према којем се заједничка имовина дели на "равне части" (пола-пола), већ онако како су уговором прецизирали. Такође, уколико се другачије нису договорили, сматра се да је имовина коју је супружник стекао пре брака његова посебна имовина, док она која је стечена радом супружника у току трајања заједнице живота у браку, њихова заједничка имовина. Исто важи и за ванбрачну заједницу. У том контексту веома је интересантна одредба која се тиче имовине стечене од игара на срећу. Дакле, ако ваш муж добије седмицу на лотоу рачунајте да вам следује половина, јер је реч о заједничкој имовини, осим у случају ако успе да докаже да је уложио своју посебну имовину за куповину тикета, што је дефинитивно мало вероватно.

Без утврђивања кривице

Повлачећи паралелу са Америком, где је веома популарна институција предбрачног уговора, судија Весна Секулић објашњава да је реч о разлици у менталитету и традицији. Западна култура живљења, према њеним речима, више је оријентисана према материјалном систему вредности, а, због веома скупих судских и адвокатских трошкова у случајевима развода, уговорима се регулишу односи и настоји остварити заштита од могућег склапања брака из интереса. Такође, у англосаксонском праву мора да се докаже кривица за развод брака што, према речима судије Секулић, повлачи и високе финансијске одштете. "Онај ко је крив за развод плаћа цену кривице. У нашем законодавству је другачије. Брак се закључује сагласношћу воља и није потребно да постоји кривица да би се развео. Довољно је да једна страна не жели да буде у заједници или да више не воли супружника па да су брачни односи трајно и озбиљно поремећени чиме се испуњава услов за развод", каже судија Секулић. Према њеним речима, с правне стране потпуно је неважно да ли је узрок развода превара или престанак љубави. Нема утврђивања кривице па самим тим ни одштете већ се врши подела заједничке имовине. Управо у овој тачки закона налази се одговор зашто Американка која ухвати мужа у прељуби из брака излази са позамашним контом на рачуну а Српкиња са два кофера и чувеним питањем: "Верујеш ли више мојим речима или сопственим очима"?

И на крају, без обзира на прецизност Породичног закона, за поделу заједничке имовине најважнији су односи између партнера, наглашава судија Весна Секулић. У случајевима када су они коректни развод брака релативно кратко траје (неколико месеци), док у поремећеним релацијама може да се отегне и на десетине година. Тада се тражи доказивање ко је шта добио од поклона на свадби, чији су столњаци, креветнина и јастуци, ко је купио коју слику, књигу и телевизор. Вештачење траје годинама, а сви докази указују на исти закључак да се љубав претворила у сопствено наличје – мржњу.