Златни скок Иване Шпановић

Некадашња најбоља јуниорка света у скоку удаљ Ивана Шпановић свој трофејни низ у сениорској конкуренцији започела је 2013. у Москви на Светском првенству освајањем бронзане медаље.

Од тада ни са једног великог шампионата, било у дворани, било на отвореном, није се вратила без медаље. Бронзу на Светском првенству у дворани у Сопоту и сребро на прошлом Европском првенству у Цириху освојила је 2014; злато (прво) на Европском првенству у дворани у Прагу и нову бронзу на Светском првенству, овог пута у Пекингу, освојила је прошле године, а ову годину започела је сребром на Светском првенству у дворани у Портланду.

У Амстердаму на 23. европском првенству у Атлетици освојила је златну медаљу, прву на отвореним борилиштима, седму у свом трофејном низу, објединила титуле првакиње Старог континента на отвореном и у дворани и нашој атлетици после 26 година донела прво европско злата. Њени претходници били су Снежана Пајкић (1.500 м) и Драгутин Топић (вис) 1990.

И пре почетка шампионата у Амстердаму јасно је било погледом у листу пријављених скакачица да је наша рекордерка апсолутни фаворит – зато што је ове године ни једна европска скакачица није победила ни на једном такмичењу, зато што је с 6,95 м имала најбољи резултат од свих њих и зато што је сада достигла тако висок ниво да и без посебних припрема и темпирања форме на сваком такмичењу може да скочи око 6,90 м.

Ивана Шпановић је то доказала и на Олимпијском стадиону у Амстердаму, на такмичењу на којем су први пут финалисткиње имале слободан дан после квалификација. У првој серији је имала минималан преступ, а скок је био приближан оном у квалификацијама када је у једином покушају прескочила 6,90. Повела је Летонка Балта с 6,65 м. У другом покушају Шпановићева је с 6,94 м, само сантиметар слабијим резултатом од најбољег у овој сезони, преузела вођство. Ветар је био у дозвољеним границама (+ 0,9 м/с), а на одскочној дасци имала је осам центиметара „луфта”...

До краја такмичења ученица тренера Горана Обрадовића није успела да надмаши тај скок. Захладнило је, ветар је дувао час јако, час слабо и Шпановићева је остварила још скокове од 6,81 м, 6,71, 6,72, уз још један преступ. Британка Џасмин Сојерс је у трећој серији с 6,86 уз недозвољено јак ветар (+ 2,8) преузела друго место, а треће скоком од 6,65 м Немица Малаика Михамбо и тај редослед био је и на победничком постољу.

– Било је ово врло тешко такмичење јер заиста нисам на свом нормалном нивоу. Такође, први пут у каријери десило ми се да измећу квалификација и финала имам слободан дан и то ми је је помало чудно. Тело ми је било уморно, али успела сам да победим и то је једино важно. Ово ми је седма медаља у низу, али то је само један корак на путу ка Олимпијским играма. Нисам се посебно припрема за овај шампионат и верујем да ћу бити много јача у Рију – изјавила је Ивана Шпановић

У финалу на 400 м наступила је Тамара Салашки и заузела седмо место с 52,23. Није успела да понови свој лични рекорд, ни да понови сјајан финиш из квалификација, али и то је за дебитанткињу коју очекује и наступ на Олимпијским играма био изузетан успех. Драгана Томашевић је, такође, била испод нивоа који је показала у квалификацијама када је бацила диск 60,51 м. Извела је само три хица, први 56,74, други преступ, трећи 56,83 – довољно тек за 11. место у конкуренцији 15 финалисткиња.

Најаве тренера Рифата Зилкића да је његова ученица Амела Терзић спремна за борбу за највиши пласман на Европском првенству у Амстердаму обистиниле су се већ у квалификацијама. Бивша јуниорска шампионка Европе и двострука првакиња Старог континента у конкуренцији млађих сениорки показала је да је стасала и за успехе у најјачој сениорској конкуренцији. На прошлом шампионату Европе у Цириху пре две године била је последња у финалу на 1.500 м, а у Амстердаму неће бити изненађење ако се нађе на неком од места на победничком постољу, па чак и највишем.

– Трка је била добра. Потпуно сам је контролисала. Моја тактика је била да изађем на челну позицију на 100 метара пре циља – изјавила је 23-годишња атлетичарка Новог Пазара за Интернет страну Европског шампионата.

Међутим, Терзићева није баш поштовала те тактичке замисли јер се одвојила од осталих 300 метара пре циља. Ривалке нису успеле ни да јој се приближе, па је победила је с пет, шест метара предности иако је доста пре циља почела да успорава – 4:09,71.

Темпо трке који су скројиле Макестадова и Терзићева исплатио се и осталим учесницима Б групе. Поред четири првопласиране у финале пласирале су се још четири атлетичарке (једна од њих је Макестадова), а чак је и деветопласирана од победничког резултата (4:13,45) Холанђанке Сифан Хасан у првој групи, која пред својом публиком брани злато освојено пре две године...