Србија у крагујевачком ћорсокаку

Крагујевац – Наша држава се обавезала да ће изградити нови пут од Крагујевца до Баточине, да ће модернизовати део пруге од Лапова ка Крагујевцу, као и да ће завршити обе крагујевачке обилазнице, и јужну и северну. Откуд то знамо, ако већ нико није видео уговор који је Влада Србије потписала са „Фијатом“ 29. септембра 2008.

Добро знамо да тај уговор садржи стотине „затамњених“ клаузула чији је садржај недоступан јавности. У питању је „строго чувана пословна тајна“ коју не сме да открије ни мандатар за премијера Александар Вучић. Шта су потписали, и какве су обавезе наметнули држави, знају они који су „Фијат“ довели у Србију: Борис Тадић, Млађан Динкић и Божидар Ђелић. Али и они су се, кад је реч о уговору са Италијанима, „заветовали“ на ћутање.

Па откуд, онда, знамо да се држава обавезала да ће, зарад „Фијата“, Крагујевац добити нову, модерну инфраструктуру.

Нама, крагујевачким новинарима, то су последњих шест-седам година говорили сви градски функционери, а ми смо те изјаве узимали здраво за готово и преносили их даље.

Али ти градски функционери су нам, такође, говорили и да ће Крагујевац, зарад „Фијата“, добити и аеродром. Додуше, не за велике, већ само за мале авионе и понеки хеликоптер. Наводно, аеродром је требало да се прави негде у гружанској равници, петнаестак километара од Крагујевца. Говорили су нам и да ће због „Фијата“ овај град морати да добије и бесплатни бежични интернет. Била је то политичка „гарнитура“ града коју је око себе окупио бивши градоначелник Крагујевца Верољуб Стевановић.

„Ма, зовите га како год хоћете, само га завршите“, узвикнуо је једном приликом изнервирани Стевановић, не могавши више да истрпи иста питања новинара о крагујевачком путу ка Баточини. Друга коловозна трака тог пута почела је да се гради с јесени 2004, а ни до данас није завршена. У потпуности је изграђено и у саобраћај пуштено десетак километара кроз крагујевачку територију, баточински и мањи део овог пута кроз Лапово, укупне дужине 25 километара, још чекају на „пресецање врпце“.

Проблеми са експропријацијом земљишта, дозволама и пројектима успорили су завршетак радова. Али недавно је мандатар Вучић чврсто обећао да ће пут бити завршен до 2018. То је рекао, али експлицитно није поменуо да је то обавеза државе која проистиче из уговора са „Фијатом“.

И о пројекту модернизације, односно електрификације пруге од Лапова до Крагујевца такође се мало зна. Јесу крагујевачки политичари и о томе говорили, али тај пројекат нико никад није видео. Ни „Железнице Србије“ се тим поводом нису оглашавале.

Северна обилазница, алтернатива „јужној“, укупне дужине око 17 километара, није одмакла даље од почетка: за десетак година изграђено је тек око два километра, од кружног тока код Ђурђевданског крста, до дивље депоније у крагујевачком приградском насељу Петровац. Осим новчаних, и ову саобраћајницу су зауставили имовинско-правни проблеми, по којима је Крагујевац постао познат широм земље и региона.

Шта тек рећи о „старијој“ јужној обилазници, која је почела да се гради још пре четврт века. Незгодан терен оптерећен клизиштима, па још и тунел испод Метиног брда, укупне дужине 1,5 километара. За тај грађевински подухват били су способни само Кинези, али су се они, после политичких договора, преселили на градилиште у Београду – мост „Михајло Пупин“.

Ни поводом ових саобраћајница наши државници се нису оглашавали, у смислу да ће те обилазнице, зарад „Фијата“ и Крагујевца, бити изграђене новцем српских пореских обвезника.

Уосталом, јужна обилазница више и не може да се заврши, бар не онако како је планирано. Наиме, на траси те саобраћајнице, у приградском насељу Грошница, на месту где је некад била касарна, „Фијатови“ кооперанти су подигли своје погоне и „препречили“ пут.

То нам је, у једном незваничном разговору, саопштила Мира Ћирић, бивша директорка крагујевачке Дирекције за урбанизам и изградњу. Још нам је рекла да су Италијани, чак, били спремни да своје кооперанте преселе у Војводину, ако се Крагујевац не сложи са „попречним“ положајем фабрика. Сад крагујевачки планери размишљају: да ли да се промени траса јужне обилазнице или да се, можда, изгради надвожњак који би „прескочио“ погоне „Фијатових“ коопераната. То је званична дилема.

То је, међутим, само крагујевачка дилема. Држава зна шта треба да гради и у шта хоће да инвестира – не у крагујевачке ћорсокаке, него у саобраћајницу међународног карактера, аутопут Ниш–Приштина–Драч.