Понедељак, 22.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Спречите рак дојке

Спречите рак дојке

Рак дојке је водећи малигни тумор код жена што потврђују подаци о преко милион новооболелих у свету сваке године и 502.000 умрлих. У Србији се сваке године региструје око 3.700 жена које оболе од рака дојке, а њих 1.300 умре. Поред истраживања већ добро познатих узрочника ове болести, као што су генетика, године старости, касна менопауза, научници све више пажње посвећују вези између прекомерне телесне тежине и рака дојке. То све више иде у прилог доказима да храна коју једемо и стил живота који водимо утиче на болести од којих можемо да оболимо. Светска здравствена организација тврди да су прекомерна тежина и гојазност, после пушења, најбитнији узроци рака.

Европска унија је недавно обавила истраживање у оквиру пројекта под називом EPIC којим су испитиване прехрамбене навике становника Данске, Немачке, Грчке, Шпаније, Француске, Италије, Холандије, Шведске и Велике Британије. Студија је показала да жене средњих година које воде рачуна о тежини и вежбају четири сата недељно имају 40 одсто мање шансе да оболе од рака дојке. Прекомерна тежина највероватније повећава ризик од добијања рака дојке у менопаузи услед повећања нивоа хормона естрогена у организму. У млађем добу естроген се углавном производи у јајницима, што престаје у менопаузи. У случају гојазности главни извор естрогена тада постају масти, па те жене имају дупло више естрогена у организму од оних нормалне тежине. То је главни разлог због чега прекомерна тежина повећава ризик од добијања овог тумора.

Национални институт за рак у Америци такође је извршио обимно истраживање које је обухватило око 100.000 Американки које су пријављивале своју тежину са 18, 35, 50 година и касније. Током истраживања испитанице су се у просеку угојиле 15,6 кг, а само је осам одсто њих одржало исту килажу. Код 2.111 праћених жена у неком тренутку се развио рак дојке, с тим што су оне већином биле гојазне већ на почетку студије или су се касније у већој мери гојиле. „Због тога што се повећање телесне масе током одраслог доба обично своди на гомилање масти, а не мишића, гојење можда представља метаболичку промену која је у вези са годинама и која може бити врло важна за развој рака дојке”, каже Ђоунг Ана, доктор који води овај пројекат. „Ови налази могли би да буду препорука да одржавање здраве телесне тежине током целог живота значи превенцију рака дојке”, наглашава она.

Студија Медицинског факултета у Харварду прва је указала на то да губитак вишка килограма после менопаузе може смањити ризик од добијања рака дојке. „Из нашег истраживања чини се да никад није касно да се смањи ризик од добијања рака дојке смањењем тежине”, каже истраживач Хедер Елисен.

Научници са Харварда са својим колегама из Мексика такође су показали да није битно само колико једемо, већ и шта једемо. Они су у свом истраживању закључили да исхрана богата угљеним хидратима удвостручује ризик за појаву рака дојке. У истраживању је учествовало 1.866 жена. Оне код којих су 57 одсто уноса калорија чинили угљени хидрати имају 2,2 пута веће шансе да оболе од рака него жене са уравнотеженом исхраном. Научници претпостављају да узрок лежи у повишеном нивоу инсулина који може утицати на појаву карцинома. Инсулин такође повећава и ниво естрогена.

Превенција болести подразумева промену стила живота и исхране. У извештају Светског фонда за истраживање рака препоручује се уравнотежена исхрана, намирнице са ниским садржајем масти, доста воћа и поврћа који обезбеђују унос витамина и антиоксиданата. Маслиново уље је здравије од кукурузног и сунцокретовог. Треба јести махунарке, рибу, житарице од целог зрна, коштуњаве производе као што су ораси и бадеми. Посебно треба избегавати претерано конзумирање алкохола и црвеног меса.

Битан фактор за превенцију овог тумора је и физичка активност. Професор Лесли Бернштајн, шеф истраживачког центра за рак при Универзитету у Калифорнији, спровео је тридесетпетогодишње истраживање које је обухватило 133.000 жена у циљу испитивања ефекта физичке активности на настанак рака дојке. Младе жене које су вежбале просечно четири сата недељно имале су 50 одсто мањи ризик да добију ово обољење. Сматра се да физичка активност смањује продукцију женских хормона који имају битну улогу у настанку ове болести.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.