И дивља насеља на дигиталним мапама

План је да на целокупној територији Србије катастар непокретности заживи до 2010. године. Суштина овог огромног посла је да грађани који треба да реше упис власништва неће одлазити, као што чине сада у многим општинама, у две институције – суд и катастар, већ ће правни и технички део обављати искључиво у катастру непокретности. Када овај посао буде коначно завршен моћи ће, како кажу у Републичком геодетском заводу, помоћу неколико притисака на тастатуру компјутера "од куће" да провере власништво непокретности, њени терети, ограничења и да ли је стављена под хипотеку или не.
Грађани више неће морати да обилазе бројне шалтере и да прикупљају гомиле докумената већ ће то моћи да учине само на једном месту – у Републичком геодетском заводу.

До 2010. године и цео Београд, са 175 катастарских општина и површином од 320.000 хектара, биће уписан у катастар непокретности. Многе катастарске општине до сада су прешле у статус катастра непокретности. У њему су обједињени подаци из земљишне књиге (суда) и катастра а овај обиман и комплексан посао до сада је урађен у катастарским општинама: Бесни фок, Лепушница, Ковилово, Овча, Стари град, Врачар, Савски венац (за десетак дана ће и овде све бити урађено), Стара Раковица, Бели Поток, Пиносава, већи део Новог Београда и Земуна... Велики број катастарских општина још је у старом статусу катастра земљишта по којем се за податке иде на два места: и у земљишну књигу (суд) и у катастар земљишта. У том статусу су Борча, Крњача, Вишњица, Велико Село, Сланци, Миријево, Мали Мокри Луг, Велики Мокри Луг, Кумодраж, Раковица, Кнежевац, Железник, Остружница, Умка, Велика Моштаница, Рушањ, Рипањ, Бежанија и друге катастарске општине.

– У оним деловима града где још важи стари систем (земљишна књига, суд и катастар земљишта) сви грађани који имају власнички лист а непокретност је уписана у земљишну књигу аутоматски ће бити унети у катастар непокретности. Они који нису уписани могу да сачекају да се објави оглас за излагање података о непокретностима на јавни увид на њиховој општини, а могу и касније то да обаве – појашњавају у Републичком геодетском заводу.

Власници непокретности треба да затраже од Геодетског завода копију плана и да се прилажући њу и власнички лист упишу у катастар непокретности. Има, међутим, случајева када грађани желе да укњиже стан, али њихова зграда није уцртана у катастарске књиге, то јест на плану је уместо ње уцртан празан простор у виду ливаде, па чак и кукурузних поља. У том случају инвеститор или има дозволу, али није "снимио" зграду, или је зграда потпуно нелегална.

Генерално, највише проблема геодете ангажоване на овом обимном послу имају у насељима где је кризних деведесетих година цветала "дивља градња", као што је случај са Калуђерицом, где се разликује стање у катастру земљишта од земљишних књига, а обе евиденције од реалне ситуације на терену.

– У таквим случајевима власници морају правним документима да доказују власништво. Тада се полази од првобитног стања парцеле, пре него што је она "цепана" на више парцела, а оне затим продаване као грађевинско земљиште – кажу надлежни у Републичком геодетском заводу.

У катастарским општинама где је на снази катастар непокретности, сва непокретна имовина регистрована је у катастарским књигама. То се односи како на легалне, тако и на нелегалне објекте. Такође, власници који се задужују код банака за стамбене кредите могу да успоставе хипотеке на непокретностима уписаним у катастар непокретности, а у случајевима где он још није основан грађани могу да се обрате локалном катастру који ће, уз одобрење Републичког геодетског завода, само за њихове непокретности урадити катастар непокретности.