Пет награда за два друга са класе

Још у другом семестру школовања на смеру дизајн текстила и одеће на Високој текстилној струковној школа за дизајн, технологију и менаџмент, Марко Илијев (23) из Панчева и Саша Стевић (22) из Бијељине почели су да раде заједно. Прву колекцију спремали су за конкурс у Холандији, а састојала се од десетак одевних комада. Договоре око теме и инспирације обавили су у амфитеатру, скице су цртали на распусту, у паузама спремања испита, код својих кућа.

Од тада је прошло непуне три године, а млади дизајнери не само што су дипломирали већ имају своју марку „Мејтс” (енг. mates – другари), пет реализованих колекција, исто толико награда на Београдској недељи моде у организацији модног студија „Клик”, међународну ревију у Будимпешти, посао стилиста у редакцији једног лиценцног модног часописа... И то све са ненавршене 23 године.

– Можда је предност била што смо обојица завршили гимназију. Многе наше колеге су превише затворени у уметничком сегменту дизајнирања, остају у свету маште, инспирације. Иако радимо непуне три године, схватили смо да је важно знати много тога из економије, менаџмента – каже Марко Илијев у разговору за „Политику”.

Причљивији Саша додаје да су свесни колико су „гризли и копали”.

– Могли смо и ми да се помиримо са судбином да је све тешко и да ништа не покушамо. Многе ствари нигде не можете да научите. Нико нас није учио како да радимо едиторијал, нађемо спонзорство, разговарамо са агентима. Ипак, сматрамо да је све некако ишло природним током и можда још увек нисмо ни свесни колико смо постигли за кратко време – каже причљивији члан двојца и, према признању обојице, бољи цртач скица.

Додају да им је много значила подршка професора. Када нису ушли у финални избор у Холандији, подстрек предавача да не одустану од замисли о стварању бренда са комадима „реди то вер” и пробају да се представе у Београду био им је потребни импулс.

Прву колекцију „Инк” у доминацији црне боје изложили су на „Модним вињетама”. Мотивисала их је вештица Грдана из бајке „Успавана лепотица”. Паралелно су радили на моделима „шугарфре” богатим бојама а онда и на зимским моделима за још један међународни конкурс у Мађарској. Ушли су у финале и њихови модели затворили су ову манифестацију у Будимпешти, на којој су учествовали млади дизајнери из: Чешке, Мађарске, Пољске, Хрватске, Словеније. Док су радили на тој колекцији „Квета” (инспирисана радовима чешкe илустраторкe Кветe Пацовскe, са освртoм на мушке моделе четрдесетих година 20. века) давали су испите са друге, најтеже године и усред јуна трагали за зимским штофом у пинк и црвеним тоновима.

– У целој Србији нисмо могли да их нађемо. Преко пријатеља успоставили смо контакт са добављачима из Турске. Маркова стипендија и новац којим смо „опељешили” родитеље није био довољан. Кренули смо да тражим спонзоре. Ни сада не могу да схватим колико смо мејлова послали – прича Саша.

Почетни одговори нису наговештавали успех. Помирили су се да од колекције неће бити ништа. Онда је један разговор и искреност – да им је потребно само 1.500 евра – отворио врата у једној агенцији. Пут у Истанбул је био успешан и од кашмира у бојама, какве су нацртали, настали су капути и комади женске колекције овенчане са три признања на 38. Недељи моде: „најупечатљивија ревија”, „најбољи млади дизајнер”, „посебан допринос развоју дизајнерског стваралаштва”.

– Увек мора да се размишља два, три корака унапред. Награде су нам много значиле и омогућиле да на пример урадимо едиторијал са професионалцима. На почетку смо радили тако што су нам помагали другови и другарице са ФДУ, колега са класе. И даље сами уређујемо налоге на „Инстаграму”, „Фејсбуку”... – додаје наш саговорник.

Онлајн презентација последње колекције „Плима”, приказане овог априла на 39. Београдској недељи моде, проглашена је најбољом, а модели су понели награду најбоље колекције.

Жеља им је да се окушају у земљама у окружењу. Фасцинира их однос према дизајнерском раду у Хрватској. Од породице и пријатеља изван света моде добијају комплименте за упорност и успехе. Једино не знају, тачније неће да одговоре на најчешће постављено новинарско питање – када се опробати у изради мушке колекције?

Цене Роксанду Илинчић

Обојица младих креативаца желе да се усавршавају. Размишљају о наставку школовања, Марко у Милану, а Саша у Лондону.

– Небројено пута сам желео да пошаљем мејл Роксанди Илинчић. Стало ми је да видим како се ради у великим студијима. Преко медија пратим и рад америчких младих дизајнера. Мислим да би ме више усрећила могућност да стажирам него мастер рад – открива Саша.