Брачна свађа за дужи живот

Мушкарци и жене који не разговарају о својим неспоразумима могли би умрети раније него они темпераментнији који их бурно решавају.Најбоље је потрудити се и решити проблеме или неспоразуме у директној комуникацији, чаки ако то протиче бурно, боље је него све држати у себи.

Психијатри и лекари с Мичиген универзитета су дуже од 17 година проучавали 192 брачна пара. Парови су били подељени у четири категорије. У првој категорији били су парови где су оба партнера показивала љутњу, у другој категорији били су парови у којима је муж био темпераментнији и гласно је изражавао своје незадовољство, док је жена прикривала своја осећања. У трећој категорији биле су експлозивне жене и повучени мушкарци, а четврта група била је сачињена од парова у којима и мушкарци и жене нису показивали своје емоције.

Истраживања су показала да је смртност била двапут већа код парова из последње групе, у односу на остале три категорије.

Научници су, наравно, узели у обзир и друге факторе, попут дебљине, пушења, крвног притиска, кардиоваскуларних проблема, тако да се добијени резултати заиста могу сматрати веродостојним и односити искључиво на пригушивање емоција и задржавање љутње у себи.

А подаци су прилично јасни: од 26 парова у којима су оба партнера сузбијала емоције било је чак 13 смртних случајева. У остале три групе, 166 парова, у посматраном раздобљу умрла је 41 особа.

„Парови би требало да расправљају о својим проблемима, али они временом постају равнодушни”, рекао је професор Ернест Харбург, који је водио истраживање.

Још једно истраживање је потврдило „благодети” конструктивне свађе. Брачни саветник Ендру Маршал открио је да се парови који су несрећни у везама врло ретко свађају, чак и када имају озбиљних проблема и када не могу да схвате једно друго. Они једноставно избегавају свађу, што само још више продубљује њихово незадовољство.

Обично парови који имају децу избегавајуда се свађају пред њима, али стручњаци тврде да је боље да деца виде конструктивну аргументовану расправу јер се тако уче поштењу, компромису, уважавању аргумената и на крају помирењу као уобичајеном резултату сваке зреле расправе.

С. М.