Препелице и лешник за нов брак

И нов посао и нов брак је формула која доноси потпуно освежење у животу. А поготово кад се обе ове ствари догоде у 50. години живота! Као што се догодило Маји и Ђури Сопчеку.

Маја је професор енглеског, радила је као преводилац у Навипу где је плата постала мала и нередовна. Ђура је инжењер електротехнике, дуго је радио у Електродистрибуцији, па је отворио фирму за баждарење струјомера. А онда је и тај посао пропао. Почео је да мисли о новом послу скоро истовремено када се упознао са Мајом. Струје посла и емоција почеле су да се спајају и у једном тренутку се животно решење изварничило само.

– Моја викендица у Чортановцима је од места за уживање постала база пољопривредног домаћинства. Мог и Мајиног. А пре тога смо земљу имали само у саксији – открива Ђура.

Венчали су се у дворишту викендице, где су почели ново брачно домаћинство и бизнис са препелицама.

Почели су са јатом од 60 јапанских препелица (купљене по 50 динара комад). И за нешто више од годину дана извели су насад са више од 1.000 кокица. Тајна је у инкубатору, али и вредном ношењу јаја, као и раду „препелана” (мужјака) који 40 пута дневно наскаче на партнерку!? Јапанци су, ето, увек Јапанци, па чак и кад су „препелани”.

Узгајивачи Сопчекови месечно добију 10.000 јаја које продају у Београду и Новом Саду, у продавницама здраве хране и на пијаци, по просечној цени од шест динара. Зарада није спектакуларна, али су одлучили да посао прошире. Предузетничка крв у њима, изгледа, не даје им мира.

Следећи корак је била куповина њиве од 80 ари, за 2.000 евра. Ђура је на њој хтео да засади орах. На Пољопривредном факултету у Земуну, после анализе земље, професор Чедо Опарница, који је докторирао на лешнику, рекао му је да је ово земљиште идеално за гајење лешника. И тако је Ђура Сопчек засадио 450 стабала лешника (купљених по 120 динара). Пазарио је и мотокултиватор „ломбардини” за 3.000 евра, којим одржава парцелу. И сада, са све ђубривом од препелица, подиже плантажу по пропису. За осам година, када стигне пун род, планира да месечно приходује око 700 евра, што му је сасвим довољно за пристојан живот. Међутим, и већ сада је зарадио јер је овлашћени судски проценитељ израчунао да Сопчекова плантажа лешника вреди 35.000 евра.

Док не стигну лешници на пун род, Маја допуњава кућни буџет дајући сеоској деци часове енглеског. У подели посла она је још задужена и за кување (фантастично спрема специјалитете од препелица) и за продају. Муку мучи са мегамаркетима који траже 2.000 евра некакве таксе да би продавали њихова препеличја јаја. Ето примера како велики трговински ланци израбљују мале произвођаче. Држава би Сопчекове требало да заштити од оваквих лихварских уцењивања.

Брачни пар Сопчек устаје у четири сата ујутру и ради преко целог дана. За сада зарађују тек да преживе, али и без нарочитих прихода они делују веома срећно. И здраво. Па је л’ мало?