Женидбом решио питање тренера

Прошлог јула у Марибору на Европском првенству у гађању из малокалибарског оружја стрелац Црвене звезде је државним рекордом у троставу (1.180 кругова) био други у квалификацијама изборио први финале на континенталним шампионатима и, такође први пут, олимпијску квоту.

У финалу је био шести, али олимпијску квоту би освојио и као осми, јер од финалиста само он и Немац Јанкер до тада нису обезбедили наступ на олимпијским играма, а „делиле” су се три визе за Рио.

– То такмичење одржано је у сасвим нехуманим условима. Температура под лименим кровом прелазила је и четрдесет степени и ми који се такмичимо мк пушком били смо буквално скувани у кожним оделима. Али, сву муку заборавио сам када сам освојио олимпијску квоту и изборио први наступ на oлимпијским играма – каже наш највиши стрелац, visok 1,97 м.

Све до Светског купа у Минхену овог пролећа 32-годишњи Миленко Себић, који је стрељаштвом почео да се бави 1998. у родном Трстенику, није успевао да освоји медаљу у појединачној конкуренцији, а прошле године упорно је покушавао да на светским куповима што пре обезбеди олимпијску визу.

– Врло је тешко у стрељаштву изборити олимпијску квоту, јер си у овом циклусу морао готово на свим светским куповима да будеш један од тројице на победничком постољу да би изборио олимпијску квоту, а ја сам по правилу био одмах иза њих, први или други испод црте – пети у Чангвону у троставу, шести ваздушном пушком... Тек ове сезоне, на Светском купу у Минхену, када сам већ имао олимпијску квоту из Марибора, и када нисам јурио резултат успео сам да „убијем” 1.183 круга у основном делу и да у финалу с 460,1 кругом, што је био нови државни рекорд, освојим сребрну медаљу. Волим и ценим екипне трофеје које сам освајао, али појединачна медаља је нешто посебно – каже Миленко Себић.

Наш олимпијац је наставио да напредује и даље и тај рекорд поправио на Купу Србије у Новом Саду за 2,7 кругова (462,8). Ево како Миленко Себић, познат и као одличан оружар, објашљава свој напредак у последње две сезоне.

– Прошле године су ме „кренула” финала на великим такмичењима, а ове године моји резултати су наставили да расту, тако да могу да кажем да сам у успону у међународној конкуренцији. За то је заслужна Алина Себић, моја супруга и тренер. Венчали смо се 2014. године и ја сам убрзо променио тренера и почео да радим с њом и – резултати су кренули на боље. Алина на тренинзима примењује  руски систем, по којем је радила прво у јуниорској, а затим и сениорској репрезентацији Русије. И она се полако враћа некадашњим резултатима. На последњим такмичењима је показала видан напредак и верујем да ће ускоро закуцати на врата наше репрезентације, пошто је добила држављанство Србије и пребродила преиод привикавања на нову средину, научила језик – објашњава своју породично-стручну ситуацију наш олимпијац.

У Рију, на олимпијском турниру, Миленко Себић ће се такмичити у три дисциплине, а то су три шансе за добар пласман.

– Пресрећан сам што сам обезбедио наступ у све три дисциплине, мк пушком у троставу и лежећи и ваздушном пушком. Трудићу се да све три дисциплине буду „моје”, да у свакој постигнем максимум, а то може да донесе добар пласман дебитанту као што сам ја. Од почетка сезоне тренирамо напорно и квалитетно с оба оружја, не само ја већ и остали чланови наше олимпијске репрезентације, и уверен сам да ћемо и на олимпијском стрелишту дати све од себе. Свима, па и мени, основни циљ је пласман у финале, све једно ми је да ли је то ваздушна пушка ,која ми је одувек фино ишла, или малокалибарска с којом сам освојио и олимпијску квоту и сребрну медаљу на Светском купу. У финалу све је могуће, јер осморо најбољих крећу из почетка, од нуле. Први пут у Рију пуцаће се по тим правилима која важе од 2013. тако да сви финалисти имају своју шансу. Надам се и да ћу ја бити међу њима – рекао је Миленко Себић, који је у недељу отпутовао с нашим олимпијским тимом на завршне припреме у Француску.