Умивање објеката у минут до 12

Од нашег извештача

Рио - Гужва од ране зоре. Пола девет ујутру. Новинари, камермани, фоторепортери миле ка Главном прес центру.

 Бонжу,селам алејк, гуд морнинг – понављала је црна пунија госпођа, док је рукама показивала где ко да иде.

Један ћелави господин јој је нешто дошапнуо, а она је била у трансу.

– Гуте морге, гуте морге. Бонжу, бонђорно, селам алејк, гуте морге – додала је још један поздрав.

Када се коначно стигне до улаза почиње контрола. Прилично једноставна и уобичајена. Вади се лап топ, торба, телефон и пролази се кроз детектор за метал. Цео процес надгледају три војника.

Да бисте из прес центра стигли на борилишта, потребно је да прошетате до шатл аутобуса који су конекција у олимпијском парку. На станици стоји волонтер, који објашњава где који иде.

– Долазе на сваких 15 минута. Не морате нигде да журите – објашњава.

Тениски комплекс је прва станица. Има укупно 16 терена. Централни терен прима негде око 12.000 људи. Још увек није сређен. На појединим местима каблови висе, неке табле су наопако окренуте. Ништа велико што не може да се заврши у наредна три дана. На трибинама чистачице раде пуном паром.

На терену поред час са скупљаче лоптица. Добацују једни другим лоптицу, под надзором судије, који повремено подвикне.

– Господине не можете да правите фотографије. Нисте фоторепортер. Молим вас ставите апарат у торбу – рекла је девојка на течном енглеском која се представила као „медија менаџер“.

Апарат је стављен у торбу, али је врло брзо чим се госпођа медија менаџер окренула поново био у рукама.

Са тениских терена пут води на велико плато. Са њега се иде до „Кариока арена“ један, два и три. Преко пута су постављене столови и клупе на којима још увек никога нема. На платоу стоји и пет олимпијских кругова. Многобројне телевизијске екипе на том месту праве кадрове за емисије. Водитељи се намештају и утежу, не би ли испали што лепши. На врху платоа је „Акватик центар“, дом пливача.

Објекат који споља изгледа веома лепо. Затворен са свих стране, тек после дугачке шетње и целог круга долази се до места на којем може да се уђе. У хладу испод великих степеница група волонтера. Пажљиво слушају шта им, вероватно главни, објашњава. Шкљоцање апаратом се наставља. На уласку у Акватик парк стиже ново упозорење.

– Не можете да сликате са тим апаратом ако нисте фоторепортер – објаснио је човек за кога стоји да је члан организационог комитета.

Поред њега је био војник. Пришао је и нешто га упитао. Овај је одмахнуо главом.

– Немојте молим вас више да сликате.

Упозорење или молба су били озбиљни. Апарат је завршио у торби. Мале степенице воде до уласка на медија трибину. Базен изгледа сјајно. Капацитете негде око 10 хиљада. И ту је у току велико чишћење и сређивање столица. На базену двоје пливача. Нема шта да се види. Долазак главних звезда се тек очекује.

Из Олимпијског акватик центра види се Главни прес центар. Иако делује близу, да би се савладала та дистанца потребно је неких 15 минута. Проблем је у томе што је у једном делу дозвољено само да пролазе аутобуси. Војници на улазу са осмехом, али озбиљно кажу.

– Но – и онда рукама имитирају шетњу.

Љубазно покажу да мора поново да се направи круг да би се поново дошло до улаза у прес центар. Њихову причу је потврдила волонтерка.

– Морате да изађете, па поново да уђете на Главном улазу.

На моторима непрекидно у Олимпијском парку патролирају две групе полицајаца. Између шатора, металних ограда и војника поново се долази на улаз у Прес центар, само са друге стране.

– Селам алејк, бонжу, гут морге, гуд морнинг.

Иста госпођа, иста прича. Круг је затворен. Добродошли у Рио.