Стјепановићу треба хладна глава да не „изгори”

Од нашег извештача

Рио – Пре осам година је поред ТВ екрана гледао чувену трку из Пекинга Фелпса и Чавића. Пре четири је ушао у финале на 200 делфин у Лондону. Сада, у Бразилу, жели да направи још један корак напред. Велимир Стјепановић, најбољи пливач Србије, данас долази у Рио, где ће се у чак три дисциплине (100, 200 и 400 слободно) борити за што бољи пласман.

– Имам огромна очекивања од овог такмичења. Самом себи сам створио највећи притисак. Знам да и људи око мене много више верују у мене и надају се да могу да направим нешто велико. Због тога је потребно да имам хладну главу и да не „изгорим” у целој причи, – каже 22-годишњи момак из Дубаија.

На Играма у Лондону је најавио велики потенцијал.

– Све је тада било другачије. Отишао сам тамо са 18 година, као потпуни анонимус. Такође, тада ми је главна дисциплина била 200 делфин. Био сам шести, што је у том тренутку био огроман успех. Верујем да ћу и сада ући међу осам најбољих, а онда се потрудити да се домогнем и постоља.

Између Велике Британије и Бразила уместо делфина примарне су му постале дисциплине у краулу.

– Има неколико разлога за такву одлуку. Први је што сам после Лондона имао велике проблеме са леђима. Када се плива делфин она подносе највећи терет. Такође, 2013. у Мерсину, на Медитеранским играма, освојио сам злато на 200 и 400 слободно. Тада сам схватио да ту могу много да урадим. Уследила су злата на Европском првенству у Берлину у тим дисциплинама, што је показало да сам урадио праву ствар. Мада, ко зна можда се кроз коју годину поново вратим делфину, – прича Стјепановић.

Увод у Олимпијске игре у Рију је имао на Европском првенству у Лондону. Био је други на 200 слободно с временом 1:46,04:

– Није то баш било сјајно. Очекивао сам много бољи резултат у Британији. Међутим, најважније је шта ћу да урадим у Рију. Добро сам радио, верујем да могу да направим нешто велико. Знам да и људи у Србији од мене очекују много. Познају ме на улици, цене оно што радим. Надам се да ће после Рија имати још више разлога за све то.

У Бразилу је сав фокус стављен на 200 слободно:

– То ми је главна дисциплина и ту имам највеће шансе. На 400 слободно које је првог дана покушаћу да се „наместим” и што боље осетим воду. У трци на 100 реално немам шансе за висок пласман. Државни рекорд у тој дисциплини би задовољио моје амбиције.

За пливаче, као и већину спортиста, не постоји важнији догађај од Олимпијских игара:

– Ово су моје друге. Прве су биле невероватно искуство. Памтим их по томе што сам упознао Новака Ђоковића и попричао са њим пар минута. Такође, у сећању ми је и и трка бициклиста, које сам гледао са терасе своје собе у Лондону, – каже Стјепановић.

А за српског пливача нема дилеме ког спортисту би волео да упозна:

– Јусеина Болта. Нисам га видео никада. Он је један од мојих идола, мислим да не постоји нико ко га не воли. Било би дивно када бих успео да гледам финале трке на 100 метара.

Фелпс амбасадор пливања

Велимир Стјепановић је у Лондону у финалу пливао против Мајкла Фелпса на 200 делфин.

– Наравно да је велика част и задовољство када сте поред таквог аса. Фелпс је амбасадор нашег спорта. Најуспешнији је олимпијац у историји. Драго ми је што нам се сада дисциплине не поклапају, – насмејао се Стјепановић. – Та трка на 200 делфин између њега, Чеха и Ле Клоса биће чудесна. Уживаћу са стране.