Каракашевић и Кинези

Од нашег извештача

Рио де Жанеиро – Једини представник нашег стоног тениса на овим Олимпијским играма Александар Каракашевић, петоструки олимпијац, дан после доласка у Рио почео је с тренинзима како би што боље дочекао почетак стонотениског турнира (6. август).

Уз њега је, ако треба и с рекетом у руци, Горан Коцић, његов некадашњи саиграч, сада селектор.

– Тренирамо у дворани у којој ће се играти олимпијски турнир и која се налази преко пута Олимпијског села тако да немамо проблема с превозом. У склопу овог објекта су сала са четири стола у којој ће се одлучивати о медаљама и велика сала у којој у суботу почиње прелиминарни сусрети. Жреб још чекамо, али и Каракашевић и ја смо под утиском амбијента. То је као дежа ви, као да смо се вратили 15 година у прошлост. Столови и под су зелени – објашњава Коцић.

Зелена боја била је протерана из стонотениских дворана почетком овог миленијума због захтева телевизије, јер су лоптице много „ видљивије” на плавим столовима и тамно црвеној боји „тарафлекс” подова.

Упркос томе Бразилци су се определили за зелени амбијент

– Првог дана по доласку био сам веома уморан од пута, али већ јуче сам се осећао много боље. Јуче сам се прво мало загревао с Коцићем, а после подне имао добар тренинг с финским олимпијцем Олахом. Договорили смо се да данас тренирам с Русом Александром Шибајевим, а после – видећемо – рекао је Александар Каракашевић, који је олимпијској медаљи био најближи у Атланти пре 20 година. Он и Слободан Грујић поклекли су тек у четвртфиналу игре мушких парова и завршили на деоби од 5. до 8. места.

Кинески стонотенисери на олимпијској сцени у последње време праве веома мало киксева и до сада су освојили 24 од укупно 28 златних медаља на олимпијским играма. Већина „киксева” десила им се на самом почетку олимпијског живота овог спорта.

Стони тенис је први пут игран у Сеулу 1988. године и тада је шампионску титулу у мушкој конкуренцији освојио Јо Нам Кју (Р. Кореја), а следећу Швеђанин Јан Ове Валднер, који је два пута на играма елиминисао Каракашевића у синглу. Трећу титулу Кинезима је 2004, такође у мушком синглу, преотео Ју Сенг Мин (Р. Кореја), а четврту изгубиле су Кинескиње у игри женских парова на премијери у Сеулу од Јанг Јеонг Џа и Хјен Џеонг Хва, такође из републике Кореје.

И у Лондону 2012. сва четири стонотениска злата припала су Кини, а у Рију тема је да ли ће Кинези одбранити све четири титуле.

По свему судећи хоће, јер квалитет европског стоног тениса опада последњих година, Кинези имају игру за остале такмичаре из Азије и стога је само право питање да ли ће Жанг Ђике постати први стонотенисер који је одбранио титулу олимпијског шампиона, или ће то бити Ма Лонг, којег руководство кинеског тима није уврстило на листу за сингл иако је био светски број један. Ма Лонг је поново светски број 1, а Ђике је тек четврти на светској ранг-листи, уједно и четврти Кинез…

Пола сата за улазак на „радно место”

У преподневним сатима било је јако тешко ући у комплекс у којем се налазе Главни прес центар (МПЦ) и Телевизијски центар (ИБЦ).

Због сигурносне провере на улазак чекало се и по пола сата, јер четири капије с осам скенера не могу да довољно брзо прегледају све торбе, ранчеве и опрему коју новинари, фоторепортери, сниматељи тонци и остали припадници „седме силе” користе у свом послу. Зачудо, није било много гунђања, али ако се ситуација не поправи до почетка игара бунта ће сигурно бити.