Један хитац одлучивао о пласману у финале

Од нашег извештача

Рио – Две шансе за пласман у финале, засноване на сјајним резултатима Андрее Арсовић и Иване Анђушић Максимовић, имала је Србија првог дана стрељачких такмичења у квалификацијама у гађању из ваздушне пушке.

На жалост, ни једна од њих није имала свој дан, а европска шампионка у овој дисциплини и прва на светској ранг-листи Андреа Арсовић поготово. Пласирала се тек на 26. место, није успела да поправи свој пласман из Лондона када је на дебију на олимпијској сцени ваздушном пушком заузела 15. место.

Ивана Анђушић Максимовић, је такође европска шампионка, али у троставу, у дисциплини у којој је у Лондону освојила сребрну медаљу. На олимпијском стрелишту Деодоро, само десетак часова пошто је на свечаном отварању на „Маракани” носила нашу заставу, заузела је 12. место (25 места бољи пласман него у Лондону), а до последњег хица била је у конкуренцији за једно од осам места у финалу.

Чини се, ипак, да је пресудио претпоследњи хитац у трећој серији (9,6), а не последњи којим је мога да се у последњи тренутак вине међу финалисткиње, чак и буквално, јер је време истицало.

– Знала сам да ми је за пласман у финале био потребан добар хитац. Погледала сам тату и он ми је дао подршку, знала сам да имам шансу, да је то „живот или смрт”. Можда је баш због тога то био тежак хитац. Нажалост нисам имала времена да још једном одложим пушку и направим паузу. Вид је почео да се мути, али видела сам  да су секунде у питању, тако да то је – то. Био је „центар” али недовољно добар. Требало ми је 10,5 или више. Имала сам током такмичења и боље хице од тог, али и времена за одлагање пушке и за концентрацију, а тога више није било. Знаш да мораш и онда долази до чудних дешавања у глави...

Нашој репрезентативки је био довољан хитац од 10,5 кругова да се изједначи с олимпијском шампионком из Лондона Кинескињом Силинг Ји, и да је на основу боље последње серије замени у финалу.

На стрелишту су практично остале само Американка Шерер и наша репрезентативка, а време за завршетак меча је истицало. Шереровој је био довољан само солидан хитац да обезбеди финале и она је опалила делић секунде пре Иване Анђушић Максимовић и окренула се да одложи пушку...

– То је сигурно деконцентрисало Ивану, опалила је и погодила само десету – коментарисао је завршницу квалификација отац и тренер Горан Максимовић, који је 1988. у Сеулу освојио златну медаљу ваздушном пушком и то је било прво олимпијско злато за наш стрељачки спорт.

Ивана Анђушић Максимовић није успела да последњим хицем понови 10, 7 кругова, колико је погодила првим...

Морам ово што пре да преболим, да се исплачем да видим тату и мужа. Њега нисам видела, изгледа се се негде заглавио у путовању до стрелишта, иако је кренуо у осам сати – рекла је наша репрезентативка обећавајући себи и љубитељима стрељаштва да ће све то наплатити у троставу.

Андреа Арсовић је квалификације отворила слабим хицем – 9,9, али убрзо је ушла у бољи ритам и две серије се налазила међу осам најуспешнијих, али у трећој и четвртој серији није наставила тако да пуца. Није успевала да се поправи после слабијег хица и с по 102,9 кругова у трећој и четвртој серији пала је на 26. место.

– Нисам очекивао ово, већ једно финале, није битно које. Очигледно је да је притисак био превелики. Иначе, резултати су лошији када су у питању све такмичарке, што потврђује да на олимпијским играма „правила” с других такмичења не важе. Па ипак, нисам очекивао да ће Андреа бити толико испод свог нивоа – оценио је Срећко Пејовић први наступ наших такмичарки у Рију.

Американка Трашер прва и неочекивана шампионка

Од нашег извештача

Рио – Да је у финалима по новом систему такмичења све могуће потврђено је у првом финалу на Олимпијским играма у Рију. Прва шампионка постала је 19-годишња Американка Вирџинија Трашер, која до сада никада није освојила ни једну медаљу ни на светским куповима. Будући да је јуниорка на светским куповима дебитовала је прошле године, а ове у Минхену је „ухватила“ прва два финала и освојила 4. и 7. место.

У Рију пуцала је без треме, како то само млади такмичари умеју, била је шеста у квалификацијама, а у финалу с 208,0 успела је да елиминише све ривалке, претпоследња је била олимпијска шампионка из Лондона Ји Силинг (185,4), а у борби за злато и Ду Ли (207,0), олимпијску шампионку из Атине 2004. која је била најпрецизнија у квалификацијама и с 420,7 кругова поставила олимпијски рекорд. Није то био сјајан резултат, али у Рију се први пут резултати рачунају с децималама...

Ж. Б.