​У Србији се највише претражује кошарка

Леонид са Родоса јуче је био изненађујуће тражен појам на „Гуглу” пошто је Мајкл Фелпс изједначио 2.168 година стар рекорд грчког атлетичара по броју освојених медаља. Овај и други занимљиви детаљи на располагању су корисницима интернета пошто је најпопуларнији претраживач посветио посебан одељак секције „Трендови” олимпијским играма. На адреси google.com/trends/story/olympics

посетиоци могу до детаља да се информишу о томе шта људи највише занима у Рију и који су најпопуларнији спортови и спортисти.

Популарност кошарке у Америци никога не изненађује, али „Гуглова” интерактивна мапа најпретраживанијих олимпијских спортова, састављена на основу упита пред почетак игара, открила је да је још много земаља опседнуто игром између два обруча. Једна од њих је Србија, а за овај спорт највише су се интересовали и становници Шпаније, Грчке, Турске, Албаније, Црне Горе и БиХ, Кине, Аустралије...

Пољаке, Румуне, Бугаре и Италијане првенствено је занимала одбојка, а Француска је у Европи једина земља која је највише претраживала пливање. Занимљиво је да је Русија, која има 371 медаљу у разним другим летњим олимпијским спортовима, највише претраживала одбојку, можда зато што је њихов тим због наводног скандала са допингом касно добио одобрење да се такмичи.

Најпопуларнији спортови по претрагама глобално су тенис, кошарка, рукомет, коњички спорт, хокеј на трави, одбојка, стреличарство… Најтраженији спортисти су џудиста Теди Рајнер из Француске, Џастин Гатлин, атлетичар из САД, његова сународница, тенисерка Медисон Киз и пливач из Мађарске, Тамаш Кендереши.

У претрагама из Србије, поред типичних појмова као што су резултати, распоред и медаље, највећи раст последњих седам дана бележи женско пуцање из пиштоља и мушко пливање, а од спортисткиње Зорана Аруновић и Бобана Величковић.

„Гугл” је посветио велику пажњу манифестацији у Рију. Када се на било ком језику у прозор за претрагу укуца „Олимпијске игре 2016”, излази детаљан дневни распоред такмичења, табела до тог тренутка освојених медаља, а потом су најактуелније вести из Рија на информативним порталима.

Сада је детаљима обогатио слику о томе шта свет занима у вези са играма. На пример, шестог дана такмичења порастао је број упита о томе која је разлика између кајака и кануа, а четвртог су се гледаоци интересовали зашто пливачи носе две капице. Док су се одвијале коњичке трке, порастао је број претрага с појмом „јахање у мојој близини”. Трећег дана игара Швајцарци су више него било који други народ на свету претраживали одбојку на песку. Првог дана свет је био заинтересован за први избеглички тим на играма, а часови самбе тражили су се пет пута више него часови балета.

Олимпијски трендови могу да помогну и медијским кућама да боље схвате шта код публике изазива највеће интересовање. То су многи искористили, па су неке медијске куће истражиле и решиле мистерију зашто пливачи носе две капице. Разлози су наиме стабилност и брзина. Између доње капе од латекса и горње од силикона фиксиране су наочаре. Такође, горња покрива наборе на латексу који боље приања уз главу, али набори успоравају пливача у спорту у ком је свака стотинка драгоцена.

Медијско покривање је овог пута знатно другачије у односу на претходне олимпијске игре. Произведено је много сати садржаја који може да се посматра преко наочара за виртуелну реалност, тако да гледалац стиче утисак да је директно на трибинама догађаја, а „Твитер” и „Фејсбук” су посветили посебне секције такмичењима и пратећим догађајима у Рију.