Недеља, 26.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Србији недостаје сваки пети тужилац

Број заменика јавних тужилаца није повећан након измена Законика о кривичном поступку, који је увео тужилачку истрагу. – Буџет за тужилаштва испод европског просека
Србији недостаје сваки пети тужилац
(Фото Д. Јевремовић)

Свако пето место у тужилаштвима широм Србије је упражњено, сазнаје „Политика”. Према подацима које је на последњој седници Државног већа тужилаца (ДВТ) изнео др Горан Илић, заменик републичког јавног тужиоца и члан овог тела, у Србији тренутно недостаје чак 115 заменика јавних тужилаца.

– Тај број није повећан након измена Законика о кривичном поступку, који је увео тужилачку истрагу. Стварни број јавнотужилачких упражњених радних места је већи с обзиром на то да су у 33 јавна тужилаштва тренутно руководиоци заменици јавних тужилаца. Због тога постоји проблем у нормалном и квалитетном функционисању тужилаштава – нагласио је Илић на последњој седници ДВТ-а.

Говорећи о потребном броју заменика јавних тужилаца, др Илић се осврнуо и на упоредна решења земаља које имају исто правно наслеђе као и Србија. Према тим решењима, објаснио је Илић, Србији на 100.000 становника недостаје 3,55 носилаца јавнотужилачке функције.

– Према подацима из упоредних права, види се да на 100.000 становника има 11,8 носилаца јавнотужилачке функције, док је код нас тај број 8,25. Такође, буџетом за јавна тужилаштва у Србији је издвојено 0,11 одсто, што је испод европског просека. Аргумент да у овом тренутку нема новца у буџету за избор свих ових заменика јавних тужилаца, лако може да буде оповргнут. Наиме, за спровођење овог конкурса биће потребно неколико месеци. Избор једног броја заменика на упражњена места неће бити довршен до почетка нове буџетске године, тако да би расписивањем конкурса била скренута позорност на чињеницу да велики број места није попуњен и да би у наредној буџетској години средства требало да буду достављена јавним тужилаштвима – казао је Илић.

Он додаје да треба имати у виду и чињеницу да се највећи број заменика са овог конкурса бира први пут на јавнотужилачку функцију, што значи да Народна скупштина има последњу реч о њиховом избору, па тако и о времену њиховог избора, односно динамици огласа.

– На овај начин, скупштина је овлашћена да изабере, односно не изабере предложене заменике, уколико сматра да нема довољно средстава за њихове плате. Зато би она требало да преузме одговорност за кадровске прилике у јавним тужилаштвима – нагласио је заменик републичког јавног тужиоца и члан ДВТ.

Реагујући на оно што је рекао Илић, доскорашњи министар правде Никола Селаковић, на седници ДВТ-а изјавио је да је „одлука о броју заменика јавних тужилаца, мењана у складу са могућностима и да је то учињено пре него што је закључен нови аранжман са ММФ-ом”. Избор нових тужилаца, казао је сада већ бивши министар, подразумева запослење пратећих људских ресурса. Он је захтев за попуњавање места оценио као нереалан.

– Постоје јавна тужилаштва где, и поред тога што има упражњено радно место за заменика јавних тужилаца, нема потребе за попуњавањем – рекао је Селаковић и нагласио да сматра да је потребно хитно анализирати оптерећеност рада јавних тужилаштава где је ситуација најсложенија и формирати радно тело за такву анализу.

Да је, бар у овом тренутку, немогуће попунити сва упражњена места носилаца јавнотужилачке функције, на састанку највишег тужилачког тела нагласила је и републички јавни тужилац Загорка Доловац. Она је навела да је у току оглас за избор 22 заменика јавних тужилаца и да су за то обезбеђена средства у буџету.

– Расписивањем огласа у свим јавним тужилаштвима, довео би се у питање конкурс који је тренутно у току и на тај начин би се послала лоша порука осталим јавним тужилаштвима – закључила је Доловац.

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.