Баш Мађаре брига што немају море

Од нашег извештача

Рио де Жанеиро – Да ли сте некад на уласку у Мађарску видели натпис „Добро дошли у земљу спорта” или „Ово је земља шампиона” као што се то могло виђати код нас после најуспешнијих година наших екипних спортова (пре свега). А Мађари би с пуним правом могли да држе такав или сличан натпис стално још откад је спорта, међутим, они су на успехе навикли.

Већ на Првим олимпијским играма модерног доба 1896. у Атини Мађарска је стала раме уз раме с најмногољуднијим земљама света и с 6 медаља (2 златне, 1 сребрна, 3 бронзане од којих је једну освојио Србин Момчило Тапавица у тенису) заузела шесто место, а и после шестог дана Олимпијских игара у Рију по броју одличја са 7 медаља налази се на шестом месту. Пет од њих су златне, а по једна сребрна и бронзана, а Србија и даље прижељкује прво одличје.

Три златне медаље у пливању освојила је добро позната Катинка Хосу (четврта је чека на 200 м леђно), по једну мачеваоци Арон Силађи и Емеше Сас, сребро мачевалац Геза Имре, а бронзу Геза Кендреши, још један пливач. Два спорта – шест медаља, али то свакако неће бити све што ће мађарски спортисти освојити на спортским борилиштима у Рију.

Мађарска ризница олимпијских трофеја је четири и по пута богатија од наше у којој су све медаље наслеђене од свих југославија, Србије и Црне Горе и ових седам освојених под заставом Србије у Пекингу 2008. и Лондону 2012. године. Број наших трофеја добро је познат љубитељима спорта у Србији – 102 , а од тога 29 златних и по 37 сребрних и бронзаних – али је учинак мађарских олимпијаца очигледно потпуна непознаница јер су се многи згражавали после Лондона што су Мађари били успешнији.

Мађарска је, не рачунајући медаље већ освојене у Рију, до сада освојила 167 златних, 145 сребрних и 164 бронзане медаље, укупно 476 олимпијских трофеја и по томе се налази на осмом месту иза САД, СССР, Велике Британије, Француске, Кине и Италије, земаља далеко пространијих, многољуднијих и богатијих од нашег северног комшије.

Мађарски спорт је увелико надрастао своју државу, која је по величини тек 109. на свету, по броју становника тек 88, по бруто националном дохотку 58. или ту негде…

Можда би људи који воде наш спорт и државу могли да поразговарају с комшијама и нека њихова искуства, а поготово праксу, примене у Србији, ако не желимо да и у будућности доживљавмо разочарања због „неуспеха” наших спортиста на олимпијским играма (неуспех је све осим медаље). Наш спорт почива на лажним темељима јер готово да и нема базу. Физичко васпитање у образовном систему сведено је на минимум, ваннаставне спортске активности (спортске секције) су угашене укидањем стимулације професорима физичке културе, клубови су и финансијски и стручно нејаки, а у Мађарској, рецимо, кајак је школски предмет.

Зато је Мађарска најуспешнија земља у овом спорту на олимпијским играма са 77 медаља (22, 29, 26). Истина је да Мађарска нема море, али има највише олимпијских медаља у ватерполу – 15 (9, 3, 3), а у пливању је седма са 68 (26, 24, 18).

Ипак мађарски олимпијци највише медаља освојили су у мачевању и ту су трећи на вечитој листи иза Француске и Италије, са чак 84 медаље (35, 22, 27) не рачунајући два злата и сребро које ће донети из Рија.

Без обзира на то колико ће медаља до краја ових игара освојити наши спортисти мађарски олимпијци ће опет имати више и опет ће чаршија приговарати да су чак и Мађари били успешнији од нас.