Куповање прошлости

Догађаји су текли овим редом.

Ректор Државног универзитета Делавер, др Ален Сизомс, крајем јула 2007. године, издаје путни налог др Драгољубу Покрајцу, ванредном професору истог универзитета на катедри за рачунарство, да на скупу електроничара у Лајпцигу заступа ову високу америчку школу. Професор одлази у Европу, држи своје ауторско предавање на тему "Нови методи заштите електронских података", а нешто касније на адресу Радио Београда стиже његов "извештај" са службеног пута

"Предмет овог писма", вели Покрајац, " је моја страст , трагање за старим тонским записима на нашем језику или о нама до 1941, а што не поседује архив Радио Београда. По завршеном послу, пре одласка кући у Довер, имао сам само три сата времена да у немачком радио-архиву у Визбадену и према архивским картицама, нађем ове тонске записе: три кабаретска скеча о краљу Петру I и краљу Николи снимљена 1909. и 1915., као и говор аустроугарског генерала Светозара Боројевића снимљен 1916.

"Свакако најзначајније откриће", истиче Покрајац, " је репортажа о сахрани краља Александра, 18. октобра 1934, директан пренос у трајању од 20 минута. Овим снимцима придружује се говор професора Михајла Константиновића и разговор са југословенским веслачима на Олимпијади у Берлину, све из 1936, затим емисија о потписивању капитулације Југославије априла 1941, пренос из зграде чехословачког посланства у Београду, онда "Зендер Белград", музичка емисија из 1943. где је наступао и млади Војислав Симић, касније диригент џез оркестра РТС, потом сведочење Живојина Јовановића на Нирнбершком процесу о стрељању ђака у Крагујевцу, Титов говор на руском у Москви 1945. и прослава оснивања усташке младежи у Загребу марта исте године."

Као право благо, Покрајац помиње музички дочек Нове 1937. у организацији европских радио-станица са седиштем у Швајцарској, где се програм емитује уживо, а поред других европских радио-станица учествује и Југославија са колом из јужне Србије.

Прегледом архивских картица које је Покрајац уредно послао, може се видети, на пример, да је музички скеч "Политичка писма" снимљен на грамофонске плоче на почетку I светског рата, коришћен у пропагандне сврхе јер су главне личности, како је већ речено, краљ Петар I и краљ Никола. Они се обраћају за помоћ Русији, а стари генерал Хинденбург отпоздравља руском министру иностраних послова речима: "Уврнут си, дете моје, хоћеш на Берлин, избаци то из главе..." У картици о сахрани краља Александра види се ко је од страних државника говорио у Београду. Опело држи патријарх Варнава, а чује се, према картици, и "лелек ожалошћеног народа".

Др Покрајац такође каже да није имао времена да чује ниједан од наведених снимака.

Из ове приче може се стећи погрешан утисак да у нашем националном радију нема људи који би умели да истраже архиве великих европских радио-станица, посебно темељито архив у Визбадену; као да се српски радио ослања само на корисне аматере у прибављању података о звучној историји.

Међутим, кључна реч у нашем случају је "ректор" са почетка ове приче па у евентуалном преводу на енглески, треба дописати и ово. "Господине ректоре, молим Вас , пошаљите Покрајца да одржи неко ново предавање у Европу, да се и ми још мало овајдимо.

Али не допустите Покрајцу да оде поново у Вашингтон јер је у тамошњој Конгресној библиотеци пронашао глас кнеза Павла и снимак преноса концерта Симфонијског оркестра Радио Београда из 1939. током Светске изложбе у Њујорку. Пронашао је и извештаје новинара из Београда пред априлски рат 1941, а такође и нашу народну музику снимљену у Америци до 1943, и каталог те музике који су штампали Американци. Тера нас Покрајац само у трошак јер неко одавде може да пожели, што би можда било природно, да те снимке откупи наша радио-станица која их је највећим делом и емитовала, па ето белаја и за њега и за нас јер ће на крају морати, ако то не платимо ми, Покрајац да извади паре и уплати нешто, на рачун националних интереса.

Новинар