Велика очекивања у Индијен Велсу

У Индијен Велсу у Калифорнији (САД) почели су први од девет годишњих турнира из мастерс серије за тенисере и један од највећих изазова у сезони за тенисерке. И код мушкараца и код жена то су по квалитету такмичења уз раме турнирима за „грен-слем”. Малте не да их разликују само фондови за награде, мада су и организатори једног од турнира на којима упоредо играју и тенисери и тенисерке морали да прикупе чак 5.689.000 долара (3.589.000+2.100.000).

Очи поклоника тениса код нас дуго би требало да буду уперене у наше спортске јунаке не само због великих очекивања која имамо од њих у Индијен Велсу него и због тога што се тениска черга потом сели на источну обалу, у Мајами (Флорида), на још један велики турнир (24. март – 6. април). Та два такмичења су дошла у средиште наше пажње прошле године када је постало јасно да Новак Ђоковић израста у аса светског калибра. Одатле је почео његов успон ка трећем месту на ранг-листи. Убрани су плодови никад делотворнијих припрема између две сезоне, под руком новог тренера Словака Марјана Вајде.     

У Индијен Велсу је догурао до финала. Изгубио је од Шпанца Рафаела Надала (6:2, 7:5). Да тај домет није био случајан, показало се у Мајамију где је постао најмлађи победник у 23-годишњој историји турнира. У одлучујућем мечу је очитао лекцију Аргентинцу Гиљерму Кањасу (6:3, 6:2, 6:4) који је опет био задао болан ударац најбољем тенисеру на свету Швајцарцу Рожеу Федереру. Ђоковић је пре турнира у Индијен Велсу био 13. на листи, после тога десети, а из Мајамија је отишао као седмопласирани. Успут се у четвртфиналу убедљиво реванширао Надалу (6:3, 6:4). 

Ове године, када у Индијен Велсу међу педесет најбољих не учествују само Белгијанац Стив Дарсис (46. место), Француз Фабрис Санторо (47) и Аргентинац Агустин Каљери (50), а Федерер, уздрман неуспесима на оба турнира од почетка сезоне, тражи прилику за искупљење, Ђоковић мора да се докаже и у тесној кожи великог фаворита.

Лане, приликом доделе трофеја у Индијен Велсу, легендарни немачки тенисер Борис Бекер није крио одушевљење игром нашег најбољег играча који је грунуо из другог плана. Колико је напредовао и у међувремену, говори Бекерова изјава после Ђоковићевог тријумфа на Међународном првенству Аустралије: „Бриљантан је. Гледао сам га у Мелбурну. Он је мост између две генерације. Постао је део борбе за врх, а стрпљиво сазрева и за прво место”.

Сада су, дакле, прилике друкчије. Од њега се очекује да суверено крчи пут до финала и тако одбрани свих 350 поена од прошле године. Све мимо његовог сигурног пробоја у полуфинале, где је могућ дуел с Надалом, сада би било изненађење. Као трећи носилац у првом колу је слободан, а у другом се састаје с победником синоћњег дуела између Италијана Андреаса Сепија (40) и Чилеанца Паула Капдевиља (118) који је пребродио два кола у предтакмичењу. Пред првом замком могао би да се нађе потом јер му је могући противник најбољи немачки тенисер неугодни Филип Колшрајбер (27).

Ана Ивановић и Јелена Јанковић се још нису прославиле у Индијен Велсу, али сада могу да нам испуне срца радошћу, поготово ако се састану у полуфиналу, што је, с првим погледом на скелетон, веома извесно. Пошто се најбоља тенисерка на свету Белгијанка Жистин Енен определила да се што боље спреми за Мајами како би повратила примат, Ивановићева, другопласирана на листи, јесте први носилац, а Јанковићева, четвртопласирана, трећи. У првом колу су слободне, а све осим победа до њиховог петог међусобног дуела било би разочаравајуће. Ивановићевој највећа претња може да буде Чехиња Никол Вајдишова (14), а Јанковићевој Францускиња Марион Бартоли (10) или ветеранка Американка Линдзи Девенпорт (36), обема у четвртфиналу.

Јанковићева је баш у Индијен Велсу дебитовала на турнирима ВТА, 2001, као 16-годишњакиња и то успехом против Американке Рипнер који као да је наговестио какав узбуђења долазе с њом. Било је 6:1, 5:7, 7:6 (8:6). У другом колу је изгубила од Италијанке Фарине Елије (6:2, 6:4). Од тада је пропустила само идући турнир, али је најдаље догурала тек лане, до осмине финала, а избацила ју је Кинескиња На Ли којој постаје стална муштерија.

Јанковићева у последње време све чешће говори о потреби да нађе тренера. У Индијен Велсу ће то бити познато име Американац Пет Ечевери, али да ли је то и дугорочно решење које јој је неопходно.

– Много се трудим да пронађем новог тренера. Видећемо у наредних неколико недеља шта ће да буде од тога, али се не бринем, јер је неколико имена у игри. Надам се да ћу да начиним прави избор, али та особа мора да зна о тенису више од мене, – рекла је Јанковићева која је после турнира у Дубаију прекинула краткотрајну сарадњу с претходним тренером јер није била задовољна кондицијом и напретком уопште, а на умор се жалила и приликом неуспешне епизоде у Бангалору у Индији. – Поново сам здрава и орна за рад. Најважније је да водим рачуна о свом телу. Морам да стекнем кондицију јер сам се у Дубаију умарала већ после два сета.

И Ивановићева нескривено говори о манама које треба да отклони како би била још ближе „грен-слем” трофеју после два пораза у финалима.

– Главни задатак ми је да ми игра буде стабилна, са што мање осцилација које имам у сваком мечу. Потребно је да направим баланс између винера и грешака. Променила сам марку рекета, поправила рад ногу и сада покушавам да будем што агресивнија. На томе сам много радила и верујем да могу да освојим „грен-слем” трофеј. Само тако могу да учиним навијаче у Србији још поноснијима, – рекла је Ивановићева објашњавајући да капитал може да створи само рискантном непрестано нападачком игром.

У Индијен Велсу игра и Јанко Типсаревић (41) који први излази на терен (вечерас). Његов противник је Чилеанац Николас Масу (102) који је стекао име као олимпијски победник у Атини 2004. и у синглу и у дублу. То је супарник по мери, тако да наш тенисер има лепу прилику да се избори за мегдан с 15. носиоцем Шпанцем Томијем Робредом (15) који није у најбољој форми.

Г. А.