Не мењају се посаде пред Олимпијске игре

Од нашег извештача

Рио – После неуспеха у полуфиналу Николина Молдован и Милица Старовић су вешто избегле долазак у „микс зону” на разговор с новинарима, негде је нестао и Дејан Пајић, а само је Оливера Молдован храбро стала пред камеру РТС и новинарске диктафоне.

– Први пут у каријери веслала сам на једном великом такмичењу у једноседу, мало ми је била „фрка” од стартног блока и можда зато први део стазе нисам извеслала добро, али у другом сам се поправила. Задовољна сам својим веслањем, али не и резултатом и пласманом – рекла је Оливера Молдован.

Да ли се сада окрећете четвороседу?

– Да, четверац је за два дана и морам и мислима да се пребацим из једноседа у њега.

Колико сте на припремама за Рио радиле у четверцу, да ли сте се увеслале?

– Да ли могу да не одговорим на то питање – одговорила је питањем Оливера Молдован, и потврдила јавну тајну да је због неслоге четверац готово све време припрема био на сувом.

Пошто је и посада двоседа остала без А финала сада вам је четверац једина шанса за добар пласман…

– Нисам знала да ни њих две нису ушле у А финала, нисам гледала трку, јер сам се припремала за своју… Морам да кажем да је жалосно што је Кајакашки савез Србије одлучио да уочи завршних припрема за Рио промени све посаде. Очигледно они нису свесни величине олимпијских игара. Ако смо Николина и ја пре четири године могле да уђемо у финале у Лондону, када нисмо имале појма шта су то олимпијске игре онда су и две такве квалитетне такмичарке, какве су оне, морале да уђу у А финале. А и оне и мој једносед проглашени су олимпијским посадама месец дана пре почетка игара…

На крају овог разговора Оливера Молдован је рекла:

– Много ми је жао што је то испало овако. Мислим да цела српска репрезентација вреди више него што је показала првог дана у Рију. Многима од нас ове игре је требало да буду круна каријере, а завршило се лоше. Једноставно, друге земље раде паметније од нас.

Три потапања на језеру Лагоа

Две од три наше кајакашке посаде најављивале борбу за висок пласман, а завршиле у Б финалима, а од треће се ништа није ни очекивало

Од нашег извештача

Рио – Три кајакашке посаде Србије потопљене су јуче на регатној стази „Родриго де Фреитас” језера Лагоа у Рио де Жанеиру, али за то нису били криви таласи јер их није ни било, нису криви ни ривали јер су против њих наши репрезентативци веслали много пута. Истини за вољу наши чамци нису потонули буквално, потонули су резултатски. Били су далеко од А финала, за која су се спремали и која су најављивали.

А ко је крив за овај дебакл мораће да одговоре људи у Кајакашком савезу Србије по завршетку Олимпијских игара, па макар морали да именују и себе.

Укратко ни једна од три наше посаде није била способна да се умеша у борбу за осам места у А финалима.

Николина Молдован и Милица Старовић, које су истакнуте пред долазак у Рио, као перјанице женског дела наше репрезентације биле су пете у квалификационој групи двоседа на 500 м, иако је њихов тренер Мирослав Алексић најављивао напад на олимпијске шампионке Немице и борбу за прво место и директан пласман у финале. Наш двосед је стазу превеслао за 1:46,410 и заостао за Немицама 4,226 секунде. У полуфиналу сат касније слична слика. Николина Молдован и Милица Старовић, које су очи старта рекле да су максимално спремне, да су се добро увеслале иако никада до сада нису наступиле заједно ни на једном такмичењу и да им „чамац добро иде” биле су шесте у својој групи с 1:46,008 и 3,723 секунде заостатка за победницима Белорускињама. Укупно наш двојац је заузео 11. место у конкуренцији 13 посада. Данас ће наступити у Б финалу.

И Оливера Молдован, Николинина старија сестра веслала је у новој „посади”, а ништа не мења чињеница да је она једини њен члан. То јој је био деби у једноседу на великим такмичењима, све медаље је освајала у двоседу са сестром. У квалификационој трци била је пета с 43,339 секунди и 2,917 заостатка за победницом олимпијском шампионком и светском првакињом Новозеланђанком Лизом Карингтон, а у полуфиналу иако је била бржа (42,123 секнуде, заостатак +1,504) заузела је седмо место у конкуренцији осам такмичарки и укупно 20. од 24 учеснице.

Ни Дејан Пајић, финалиста прошлогодишњег светског првенства у једноседу на 1.000 м, истина последњи у финалној трци, није успео ни да се приближи А финалу. Напротив. После четвртог места у квалификационој трци (3:36,884, заостатак за победником 1,542), Пајић је у својој полуфиналној трци био осми, последњи с 3:48,158 минута и готово 16 секунди заостатка за победником. Тај његов резултат је био најслабији у олимпијској конкуренцији једноседа, али данас Пајић бољом трком у Б финалу моћи ће да се одлепи од последњег, 16. места.

Два финала, бар, најављивана су из нашег олимпијског тима, када су у питању ове три посаде, а остаје нада да ће остатак нашег тима добро темпирао форму.

У женској конкуренцији имаћемо још два старта – Далму Ружичић Бенедек у једноседу на 500 м и комплетну женску олимпијску репрезентацију у четвороседу на истој стази…