Петак, 24.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Музика на „Јутјубу” хтели то аутори или не

Актуелна је битка музичке индустрије против најпопуларнијег портала за слушање и размену видео-садржаја
Музика на „Јутјубу” хтели то аутори или не
„Јутјуб” је један од најуноснијих пословних изума „Гугла” (Фото: Ројтерс/Л. Николсон)

Да ли је „Јутјуб” анђео или ђаво – питање је које је протеклих месеци актуелније него икад. Ако питате било ког уметника или запосленог у музичкој индустрији, одговор је јасан – демон, који благосиља светску пљачку. Али, за „Гугл”, „Јутјуб” је један од његових најуноснијих пословних изума, а за више од милијарду корисника – благодет, при том бесплатна!

С обзиром на то да је у протеклој деценији продаја албума опала за чак 60 одсто, моћ музичке индустрије, за разлику од „Јутјуба”, мања је него икад. Чак 98 одсто корисника интернета само у САД, узраста од 18 до 24 година, посећује тај сајт.

Боно Вокс, вођа „Ју-туа” (Фото: Ројтерс/Д. Балибоуз)

Око три милијарде долара зарада је коју је остварила музичка индустрија од „Јутјуба” у протеклих 11 година. А од „Спотифаја”, који, за разлику од „Јутјуба”, функционише на принципу претплате, само у 2015. инкасирано је 1,8 милијарди долара. И недавни извештај Међународне фонографске индустрије показује огромну разлику између количине музике која се конзумира на платформама попут „Јутјуба” и новца који се од тога добија. Јер 900 милиона конзумената бесплатних платформи је у 2015. донело зараду од 634 милиона долара, док је од 68 милиона претплатника музичких портала инкасирано две милијарде долара.

На „Јутјубу” се сваког минута појави око 300 сати видео-материјала, а око 18.000 људи стално мора да мотри на нове садржаје

Отуда и не чуди да је „Јутјуб”, најпре виђен као промотивно средство, дошао главе музичарима и индустрији који су кренули у битку са најпопуларнијим сајтом за слушање и размену садржаја. Недавно су Пол Макартни, „Ју-ту”, „Kings of Leon”, Бек и Тејлор Свифт послали писмо Конгресу у коме наводе „Јутјуб” као претњу и траже реформу закона који омогућава сајту да буде „домаћин” милионима неауторизованих видео-клипова.

Тејлор Свифт (Фото: Ројтерс/Д. Молошок)

„Уметник нема избор – његова музика наћи ће се на ’Јутјубу’, хтео он то или не, а приход који од тога остварује је смешан”, рекао је за „Ролингстоун” Ирвинг Азоф, менаџер група „Иглс”, „Ван Хејлен” и Кристине Агилере. Исто мисли и Питер Менш, који заступа „Металику”, „Ред хот чили пеперс” и „Мјуз”, јер је у изјави за Би-Би-Си „Јутјуб” назвао „ђаволом”: „Ако се под хитно нешто не уради, завршили смо за сва времена. Слободно угасите светло!”

И недавни извештај из Велике Британије показује да су острвски уметници у 2015. више зарадили од продаје винила (25,1 милион фунти), него од „Јутјуба” (24,4 милиона фунти).

Закон о дигиталним ауторским правима (Digital Millennium Copyright Act) из 1998. дозвољава да се на интернет стави било какав садржај, који је заштићен ауторским правом, уз обавезу да се скине по захтеву.

Из „Јутјуба” поручују да су потрошили чак 60 милиона долара да направе програм „Content ID”, захваљујући коме, наводно, успевају да идентификују 99,5 одсто садржаја који су заштићени ауторским правом. Међутим, „Азоф” процењује да им сваки дан промакне чак 48 милиона неауторизованих видео-клипова. Захтева да се „Јутјуб” обавеже да без дозволе аутора неће омогућавати постављање садржаја, и да лобира да се реформише закон.

Нема шансе, поручују технолошки гиганти! Њихов став је да музичка индустрија тражи од дигиталних сервиса да плаћају више само зато што она више није у стању да оствари профит од продаје албума. Кажу – музичка индустрија треба да се прилагођава новим околностима, уместо што упорно покушава да свој овештали модел пословања наметне у новом добу.

Највеће дискографске куће „Ворнер”, „Сони” и „Јуниверзал” треба ускоро да ревидирају постојећи лиценцни уговор са Јутјубом”, а питање је да ли ће им помоћи ова прашина која се дигла око „Гугловог” сајта?

Пол Макартни (Фото: Ројтерс/М. Анцуони)

Принсов „крсташки рат”

Музичари не само што добијају мале тантијеме од „Јутјуба” већ су принуђени и да троше свој новац за скидање садржаја са портала. Зашто је покојни Принс, који је десетак година провео у „крсташком рату” са „Јутјубом”, морао да из свог џепа плаћа, како је говорио, „тим опаких црних адвокатица” само зато што није желео да се његова дела нађу на овом и сличним сајтовима? „Ако хоћете моју музику, платите”, говорио је, и до његове смрти у априлу, тако је и било…

Зашто је британска група „Квин” морала да ангажује фирму „Believe Digital” да лови и скида неауторизовани садржај? Међутим, ни то није довољно, јер ди-џеј и продуцент Дедмаус је прошле године ангажовао адвоката да уклони канал на „Јутјубу” са 400 његових неауторизованих видео-клипова. Благостање је трајало кратко – после 48 сати тај садржај васкрсао је.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.