Болт у Нурмијевом и Луисовом друштву

Од нашег извештача

Рио де Жанеиро – Када Јусеин Болт трчи на великим такмичењима, олимпијским играма или светским шампионатима, питање победника у тркама на 100 и 200 метара и штафети 4 х 100 метара се не поставља. Све три златне медаље резервисане су за Јусеина Болта и јамајчански штафетни тим који предводи. Јусеин Болт је успео да трећи пут узастопно освоји златне медаље у овим дисциплинама и постане први спринтер којем је то пошло за руком. С девет златних медаља придружио се е олимпијским атлетским легендама Финцу Паву Нурмију и Американцу Карлу Луису на листи најуспешнијих олимпијаца у атлетици.

У финалу штафетне трке 4 х 100 метара Јамајка је непобедива од када је добила Болта у последњој измени – три пута на олимпијским играма и четири пута на светским шампионатима. На Олимпијском стадиону „Жоао Авеланж” претпоследњег дана атлетског програма питање победника се није постављало, већ само да ли Јамајчани могу да угрозе сопствени светски рекорд и ко ће освојити сребро и бронзу.

На прво, одговор је био одречан, јер Болт и Блејк у Рију нису били брзи као у Лондону када су с 36,84 поставили светски рекорд, а Ашмеде и ветеран Пауел немају ове сезоне резултате какве су 2012. имали Картер и Фрејтер. Ипак 37,27 је било било довољно брзо за све ривале од којих Американци, на челу с Гетлином нису били најопаснији.

Сребрну медаљу освојили су Јапанци Јамагата, Кирју, Изука и Кембриџ с 37,60 што је нови рекорд Азије, јер су довели измену палица до савршенства, а Американци су због невероватне неспретности, деконцентрације или глупости, како је то назвао Тајсон Геј, изгубили бронзану медаљу којој су се веома радовали после трке. Дисквалификација екипе САД због превремене измене штафета између Роџерса и Гетлина донела је Канади бронзу, пошто су Канађани постигли државни рекорд с 37,64.

– Рекао сам да ништа није немогуће. Никада себи не постављам границе. Увек желим да рушим границе и то је оно што радим. Остварио сам оно што сам желео и сада желим да уживам у томе. Ја сам велики амбасадор. Трудим се да живим онако како је то потребно мојој земљи и увек се трудим да моју земљу подигнем на врх и да будем најбољи што могу. Доводим много туриста у Јамајку, више радних места. Урадио сам највише што сам могао и наставићу то да чиним чак и када одем у спортску пензију – говорио је Болт на конференцији за новинаре после остварења свог „троструко троструко” подвига.

И у трци атлетичарки 4 х 100 метара атлетској историји додат је још један подвиг, још један рекорд. Американке за коју је прву деоницу трчала нова олимпијска рекордерка у скоку удаљ Тијана Бартолета победила је с 41,01 испред браниоца титуле олимпијског шампиона Јамајке (41,36). Тако је Американка Алисон Феликс је освојила пету златну медаљу на олимпијским играма и постала прва атлетичарка којој је то пошло за руком. С друге стране Елена Томпсон, Јамајчанка која је у Рију тријумфовала на 100 и 200 метара није успела да понови подвиг и да освоји и трећу златну медаљу у спринту и да се тако изједначи с Јусеином Болтом по учинку у Рију, али ни са Американком Флоранс Грифит-Џојнер, јединој атлетичарки која је остварила тај подвиг (Сеул, 1988).

Можда још занимљивији обрачун вођен је у трци атлетичарки на 10.000 метара. Нова светска рекордерка и олимпијска шампионка на 10.000 метара (29:17,45) Етиопљанка Алмаз Ајана, уједно и светска шампионка на 5.000 метара кренула је у бег још пре половине стазе у намери да тријумфује у соло трци. Бег је, испоставило се био самоубилачки. На циљ је стигла тек трећа с великим заостатком за победницом Кенијком Вивијан Черијот која је с 14:26,17 поставила нови олимпијски рекорд и за Хеленом Обири, такође Кенијком чији је резултат био и њен лични рекорд – 14:29,77. Ајанино време за бронзу било је 14:33,59.

Скок мотком у женској атлетици у одсуству светке рекордерке Јелене Исинбајеве, којој због колективне суспензије руске атлетике није дозвољен наступ у Рију, најбоље је искористила Гркиња Екатерини Стефаниди која је скоком од 4,85 освојила титулу олимпијске шампионке и потврдила да четири победе у дијамантској лиги значе да је тренутно најбоља скакачица мотком – рачунајући оне које могу да се такмиче.

Прво олимпијско злато за Таџикистан освојио је Дилсход Назаров бацивши кладиво 78,68 метара 81 центиметар више од Белоруса Ивана Цихана, још једног атлетичара који је попут чланова америчке спринтерске штафете Гетлина и Геја био кажњаван због кршења антидопинг правила.

Сви његови резултати постигнути од 2004. до 2006. су избрисани када је 2012. на поновном тестирању узорака узетих на Олимпијским играма у Атини утврђено да је користио допинг. Претходно одузета му је бронзана медаља коју је освојио у Пекингу 2008. а разлог је био висок ниво тестостерона у организму. Цихан се с тим није помирио и после двогодишње борбе добио спор на Суду за спортску арбитражу, а уз медаљу која му је враћена, и 50.000 евра одштете.

Црна серија пораза америчких штафета

Сваком се дешавају грешке, али нико као амерички спринтери није погрешио толиком пута на највећим атлетским такмичењима у штафетним тркама 4 х 100 метара.

У новијој атлетској историји, последњих 20 година, изгубили су чак девет медаља – седам због техничких грешака при предаји штафетне палице, а две због допинга.

Трећи пут узастопно Американци су остали без олимпијске медаље у овој дисциплини. У Пекингу 2008. испали су већ у квалификационој трци јер је Тајсон Геј „изгубио” палицу. Испала му је и он је будући да је већ „ухватио брзину” морао да стане и да се врати и то је био крај њиховог сна о медаљи. У Лондону су сачували палицу и сребро, али само док Геј није ухваћен накнадно у допингу па им је медаља одузета и додељена Тринидаду и Тобагу, који је у Лондону примио бронзу…

На светским шампионатима амерички спринтери су губили палице или их предавали један другом ван сегмента предвиђеног за то 1995, 1997, 2005, 2009, 2011. и прошле године у Пекингу, а тој црној серији мора се додати и 2001. јер су накнадно морали да врате злато када је Тим Монтгомери ухваћен у систематском дугогодишњем коришћењу допинг средстава.